Ana Brnabić bi da beži?!

Premijerka Srbije Ana Brnabić pozvala je građane da budu prisutni i na skupu koji organizuje deo proevropske opozicije „Srbija protiv nasilja“, koji se održao u subotu, kao i na skupu „Srbija nade“ u petak u Beogradu, koji je organizovala Srpska napredna stranka (SNS). Poziv za subotu je bila možda njena najava katarze i kakvog takvog izbavljenja. Dresirana premijerka bila je zbunjena nečim što nije uspela da razume. Pobuna naroda. Ima li i ona nameru da beži iz vladajuće sekte?

Zbog Aleksandra Vučića, Ana Brnabić je prepuna trauma koje su neotklonjive i ostaju zauvek. Džabe joj pokušaji da dostigne nivo bahatosti i neobuzdane agresivnosti svog ŠEFA. Vidi se, raskinula bi ona ugovor sa đavolom. Bolje kasno nego nikad, valja je samo ohrabriti. Ana ne mora da zna kako javni stav nije ogovaranje nego, recimo, dijagnoza teške društvene bolesti.

I Ana i čitav čopor sledbenika znaju da nijedna odlika nije tek tako prilepljena ŠEFU, sve on njih nosi kao neizlečivu boljku. I oni vide ono što vide svi, ali ne znaju šta to znači, mada bi morali da naslute šta na kraju čeka njega a šta njih. Zbog toga se čuju krici i zapomaganja u poslednjoj odbrani vlasti, pa pokušaji Ane B. da dobije samilost i razumevanje javnosti, jeste samo deo njenog sna o bezgrešnosti.

Premijerka nam posredno kazuje da je država nemoćna, iako čini sve što može i ume, a ne ume ništa. Ispod takve neželjene iskrenosti, izlazi na videlo sve što ona želi, bez imalo brige za trenutno stanje.To što najčešće ne razumemo o čemu ona govori, ne umanjuje značaj njenog govora. Ona sebe uzima sasvim ozbiljno. Brnabić je, kao i obično, pokušavala da razume NAROD, oblast koja zaobilazi njene misaone limite. 

Ipak je Ana, u takvom rasporedu straha postala javna atrakcija, jedna vrsta političke neobičnosti, koja je na premijerskoj dužnosti jedva mirila svoju funkciju i crvenilo na obrazima.

Kad kucne čas za poslednji čin, poznat kao bežanija, ŠEF neće znati gde će i šta će. To će ipak biti posao za njegov pobesneli čopor.