Bogatstvo drži SNS na vlasti

Vladajuća Srpska napredna stranka predsednika Aleksandra Vučića nije pošteđena od unutar partijskih trzavica. Neprekidno stižu vesti o pojedincima koji napuštaju stranku, ali i netrpeljivosti u pojedinim opštinskim odborima. Retki su, ali ipak primetni glasovi u redovima Srpske napredne stranke protiv neprikosnovenog lidera Aleksandra Vučića. Dragan Šormaz hoće da se kandiduje za predsednika SNS-a ako Vučić odstupi. Jadranka Joksimović, bivša ministarka za evropske integracije i funkcionerka SNS, izvređala je na Fejsbuku svoju naslednicu u Vladi Srbije Tanju Miščević. Zorana Mihajlović, već viđena priča.

Vučiću, dakle, opasnost ne preti od onih koji traže slobodu javne reči, ako se ta stvar u Srbiji još tako zove. Nego od poniznih sluga, tamnih hodnika razorene države koju je sam razorio, od batinaških poluvojnih formacija koje stvara, od nezadovoljnih pobratima koji su postali očajni zbog manjka kod podele plena. Ali, šta još da se podeli u ovoj državi kad je skoro sve oteto i razoreno. Očigledno je da to njegove podanike ne zanima i oni hoće još. "Još" je sve manje i tu počinje haos.

Da li bar nešto od ovog Vučić zna? Možda, ali neće da poveruje. Takozvani ispadi Šormaza, Joksimović i Mihajlović je samo jedna galamdžijska, amaterska predstava, izvedena očajno loše, uz diletantsko prenemaganje. Ako se nekom logikom volje za moć može definisati Vučiću "njegova politika", onda je to delatnost koja donosi opstanak u njoj samoj.

Dakle, postojanje u nečemu što nema smisla ni cilja. Ti takozvani ekcesi uvek se mogu opravdati isključivo krivicom onih koji u greškama stranke nisu dali svoj veliki doprinos. Ali, oni su svojim "lajanjem" pokazali da tu nešto nije kako ŠEF hoće. Dakle, ono što se nije smelo izgubiti - izgubljeno jeste, i sada, kada možda dolazi kraj, valja krenuti od početka.

SNS je heterogena stranka koja se sastoji od prebega iz SRS i drugih stranaka (uključujući razočarane funkcionere DSS), ali i velikog broja javnih ličnosti poznatih po "patriotizmu". SNS sa sobom donosi još jednu opasnost: kako će ova partija Srbijom upravljati u budućnosti kad polako nestaju resursi za otimanje i podelu plena. U tom slučaju, vrh SNS-a Srbija ne zanima. To narod ne sme da sazna. Zato nas bombarduju masom suludih informacija. Od kakvog je značaja podatak da predsednik u selu Donje Vrbovino žvaće gibanicu u kući porodice Marković? To je poruka da je on potpuno uz nas u ovim teškim vremenima. Onda ide suši od hobotnice i glava u škembetu.

Partijski militarizam nalaže kontrolu nad ostacima državnih resursa, nad privatizacijom i investicijama, nad verom i ideologijom. Politika u Srbiji gubi privlačnost ukoliko se ukinu granice, poslovne barijere, privatizuju javna preduzeća, otvori i demonopolizuje tržište, denacionalizacijom isprave stare nepravde, racionalizuje vlasnička struktura i ojača srednji sloj, oslonac razvojne i političke stabilnosti.

Dok predsednik putuje Srbijom, poslušno građanstvo jede se od muke, čeznući za sasvim običnim stvarima. Svako može da proveri šta je sve izašlo iz usta koja se skoro nikad ne zatvaraju.