Izmene zakona o planiranju i izgradnji tiha konfiskacija privatne imovine

- U članu 27. Izmena i dopuna ovog Zakona predviđa se da će se naknada za zemljište u građevinskoj zoni "sve do podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole u cilju privođenja zemljišta nameni", ukoliko je na njemu ranije menjana namena, "naknada za eksproprijaciju određivati kao za poljoprivredno zemljište". To faktički znači sledeće – opština i grad donose plan u kome je određena zona proglašena građevinskom zonom. U otkupu parcele u postupku eksproprijacije zemljišta na tom području građanima se plaća cena poljoprivrednog zemljišta, a ne građevinskog zemljišta - kazao je on, a saopštio Pokret za preokret.To zemljište opština, grad ili republika mogu koristiti za izgradnju objekata u svom vlasništvu, ali ga mogu prodavati tajkunima po nižoj ceni jer su ga bagatelno kupili od građana.

- Primer: Na Starom gradu ili Vračaru gradiće se metro stanica ili na Limanu u Novom Sadu most ili stadion na Surčinu. Vlasnicima zemljišta biće isplaćena cena za poljoprivredno zemljište umesto za građevinsko. Razlika u ceni može biti i petsto ili čak do hiljadu posto. Ovo stvara brojne paradokse. Prvi je da se to zemljište označava kao poljoprivredno samo ako ga vlast otkupljuje u postupku eksproprijacije. Kao da država od vas kupuje zlato i kaže vam: ovo zlato ti sada otkupljujem po ceni železa.- To znači ako je neko imao pet parcela u građevinskoj zoni i opština, grad ili država mu u postupku eksproprijacije otkupe tri za njih će dobiti cenu za poljoprivredno zemljište, a ako ostale dve proda fizičkom ili pravnom licu kroz komercijalni ugovor dobiće cenu za građevinsko zemljište. Ili će na istom području jednom vlasniku država otkupiti zemljište po ceni poljoprivrednog, a njegov komšija će zemljište nekome ko nije država prodati po komercijalnoj ceni. To znači da će vlast u centru Beograda ili Novog Sada neke površine koje su nekada bile poljoprivredne, a možda su 50 ili 100 godina u građevinskoj zoni otkupljivati po ceni poljoprivrednog zemljišta, jer vlasnik nije podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole. A kako bi vlasnik mogao podneti zahtev za građevinsku dozvolu da gradi npr. most, stadion ili metro – istakao je Veselinović,  napominjući da je Preokret podneo Vladi Srbije blagovremeno primedbe na Nacrt i da očekuje reakciju Vlade.

- Drugi problem je što Nacrt Izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da će organ nadležan za eksproprijaciju, ukoliko "nema dovoljno elemenata za procenu vrednosti" u toj jedinici lokalne samouprave koristiti podatke iz druge lokalne samouprave ukoliko je ona "već vršila eksproprijaciju zemljišta istih ili sličnih karakteristika". Pošto se u predloženim normama ne navodi da je reč o susednim lokalnim samoupravama, niti bilo koje drugo merilo, moguće je da će se za procenu zemljišta u Subotici ili Novom Sadu uzeti merilo za vrednosti zemljišta iz Kosjerića ili Crne Trave - dodaje.- Treći problem je konverzija prava korišćenja zemljišta, dobijenog kupovinom preduzeća u privatizaciji ili stečaju, bez naknade. To je pljačka javne imovine. Ukidanje instituta naknade za konverziju prava korišćenja zemljišta u pravo svojine pogodovanje tajkunima SNS-a. Tako će Zvonko Gobeljić, koji je kupio IMR, moći da 75.000 m2 proizvodnog prostora i hala pretvori, bez dinara naknade državi, u stambene komplekse i steći ogromnu zaradu. Zbog toga Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji treba hitno poviću iz procedure, odnosno na njemu izvršiti suštinske promene. U suprotnom pozvaćemo građane da mu se suprostave i da zaštite svoju imovinu – istakao je Veselinović.