Drašković i Šešelj - prilagođeni za sve i svakog

Naivnost evropske javnosti u kredibilitet Evropskog parlamenta i njegovih predstavnika je ravan naivnosti sobarice sa pasošem EU zemlje u nekom jeftinom motelu pored autoputa. Političarsko poštenje se može ogledati u malo izmenjenoj poslovici, a koja glasi: ko o čemu, političar o poštenju.Na prostoru bivše Jugoslavije, pronađeni iznos od šest stotina hiljada evra kod neke persone koja sačinjava neki sistem, bi se mogla svrstati u politički amaterizam, i odmah bi bio uperen u njega preki pogled zbog nedovoljnog umeća i znanja da se zagrabi veća količina finansijskih sredstava. Dok se sistematsko urušavanje, zapušavanje i iscrpljivanje državnih preduzeća, firmi, opština odvija, neke su se dinastije ustoličile koje će i u narednim decenijama nastaviti započeti posao i koji je sada u cvetanju koje će se prolongirati bez procesa uvenuća.

Jedna od porodica koje su se ustoličile je i porodica Krkobabić. Izgleda da će u Srbiji krenuti i snimanje serije pod nazivom prilagođenim za srpsku produkciju "Dedinje Abbey". Na našoj umetničkoj sceni, postoje profesionalni naratori fleksibilnih priča. Pioniri komunističke-nacionalističke-četničke naracije, a u pojedinim slučajevima i evropske, jesu Vuk Drašković i Vojislav Šešelj.
Stranka SNS-a bi se mogla okarakterisati kao biseksualna, ili žargonski rečeno "catch-all" partija. Najbolji glumac sadašnjice Vučić i njegova savetnica Suzi Vasiljević, savetnica na FDU, potiču iz Šešeljeve škole, gde su akcenat stavljeni na sledećim predmetima: zapaljiva retorika poput Molotovljevog koktela i poznavanje etno- psihologije, tj. lobotomičarsko - penetrirajući proces naroda putem medija i informative, i sposobnost da se uvidi u program "Zlatnog doba" koji doživljava svoj poslednji čin već deset godina. Škola nastavlja sa daljom produkcijom, a u poslednjih nekoliko meseci se sve intenzivnije nastavlja produkcija sa tematikom južne pokrajine. Novu dramu "Prosuto vino" može se gledati ove nedelje, gde se režiser igra sa osećajima straha i nade. Prema navodima medija, ova drama je nastala kada je kosovska policija zaplenila vino srpskom domaćinstvu-proizvođaču zbog neplaćanja poreza.

Nakon što se hajka smirila, i neprestanog Vučićevog ubeđivanja da je KiM sastavni deo Srbije i po Ustavu, zašto je čovek koji nije plaćao porez promovisan kao borac za očuvanje srpskih interesa na KiM? Ako se izvede sledeće premisa: ako je KiM u sastavu republike Srbije, a proizvođač vina Srđan Petrović nije plaćao porez na Kosovu; onda se može doći do sledećeg zaključka da Srđan Petrović nije plaćao porez republici Srbiji. Koliko bi minuta trebalo da poreska uprava i policija krenu u procesuiranje osoba zbog odbijanja plaćanja poreza na teritoriji Srbije?
Pokušajem Vučića da se pošalje vojska Srbije na sever Kosova, koje je Gabrijel Eskobar u samom početku nastanka te ideje stopirao, još je jedan pokušaj da se fokus preusmeri sa trenutnih problema: neprestana inflacija, prenaduvavanje cena osnovnih životnih namirnica na kojima se ubiraju ekstra profiti, moguća prodaja EPS- a, dolazak stranih investitora za koje zakon ne važi. Mitomanisanje je specijalnost koja nam jedina i ide od ruke.

Ponovni dolazak Obilića i cara Lazara se jedino može dogoditi u jutarnjem i brunch - programu Jovane Jeremić i Milomira Marića. Zašto je srpski narod odlazio sa Kosova i pre devedesetih i ratova? Zašto odlaze stotine hiljada, a vraćaju se hiljade? Zašto se godinama primaju dodaci i duple plate, ne plaća struja, porezi etc, ako KiM pripada Republici Srbiji? Koliko je milijardi evra, nestalo u akciji, na drugačije načine moglo biti investirano u Srbiji?

Srbija se nalazi u ulozi kaskadera pred opasnu vratolomiju koju se sprema realizovati, ali bez sigurnosnih provera.

Mora da se prihvati realnost i faktično stanje, planiranje budućnosti Srbije na realnoj bazi i prestanak gledanja komšija na nacionalnoj osnovi. Sve što je nastalo na nacionalističkoj mržnji i prosutoj krvi, neće se bazirati na organskim temeljima. Na ovim prostorima vlada epidemija primitivizma, koja će imati smrtne posledice u budućnosti. Da li želimo prihvatiti institucionalni sistem i sistematizaciju, ili kanal i kanalizaciju?