EWB: Bez sankcija Rusiji, nema ni novca iz evropskih fondova?!

U dokumentu "Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini" Bundestag je dao smernice Vladi Nemačke za vođenje spoljne politike i pozicije unutar EU kada su u pitanju najnovija dešavanja u Ukrajini, ističe se u tekstu EWB.

Iako se u dokumentu Bundestaga ne spominje Srbija, jedino će Srbija morati da brine o fondovima EU, jer jedina država kandidat sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa sankcijama Rusiji.

Poslanici Bundestaga su u tački 19 pozvali Vladu da unutar institucija EU predloži i preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo. Politički sistem Nemačke je takav da je mandat koji Parlament da Vladi imperativan, te će se Vlada u velikoj meri oslanjati na tačke iz dokumenta koji je predložio Bundestag.

Programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić, objašnjava da Bundestag ima važno mesto u kreiranju spoljne politike unutar nemačkog političkog sistema, kao i da se u slučaju ove rezolucije radi o značajnom političkom potezu jer su dokument podržale sve proevropske partije u Nemačkoj, vladajuće ali i opozicione.

Nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom prošle nedelje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija "dobro razumela" zahteve Nemačke o sankcijama Rusiji, ali da Srbija ima drugačiji odnos i po pitanju Kosova i zato ima mnogo drugih problema.

Prema njegovim rečima Dimitrija Milića, Nemačka kao država koja je najveći neto davalac sredstava u odnosu na EU, očekivano neće želeti da novac svojih poreskih obveznika posredno bude usmeren prema državama koje imaju suprotne spoljno političke pozicije.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) kaže da evropski fondovi nisu zanemarljivi, jer Srbija iz njih dobija 200 do 250 miliona evra godišnje.

- Ili će doći do promene trenutne politike Srbije prema sankcijama ili promene vlasti koja takvu politiku donosi. I to su dve opcije kako vi možete da se skinete sa jedne takve liste država kojima su bi de fakto bili zamrznuti fondovi - kaže Međak.

Evropska unija najveći je donator u Srbiji. U proteklih 18 godina poreski obveznici država članica EU donirali su preko 3,6 milijarde bespovratnih sredstava u različitim oblastima. Zahvaljujući IPA fondovima, Srbija i njene institucije svake godine dobiju otprlike 200 miliona evra, što Srbiju svrstava u najvećeg primaoca sredstava EU u regionu.