Dačićev put: Od premijera do borbe za cenzus

- Možda se u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali se dobro zna ko će biti premijer - istakao je Dačić te presudne izborne noći 2012. godine, nakon proglašenih rezultata.

I imao je Dačić čime da potkrepi svoju nadmenu rečenicu - njegov SPS je ostvojio 14,53 odsto glasova, odnosno 44 mandata, što je predstavljalo najveći uspeh socijalista nakon Petog oktobra. Uspeo je Ivica da lepo pliva u političkim vodama, jer je uvek bio taj "tas na vagi" kada je u pitanju formiranje, kako Vlade Mirka Cvetković 2008. godine, tako i svoje vlade te 2012.

Ključna godina za Ivicu Dačića bila je 2006, kada je preminuo Slobodan Milošević, a Dačić postao predsednik SPS. Na parlamentarnim izborima 2007. Dačić i SPS su pokazali da mogu i bez Slobe, te su osvojili 5,6 odsto glasova. Na parlamentarnim izborima 2008. SPS osvaja 7,5 odsto glasova i vraća se na gotovo identičan procenat glasača kao sa parlamentarnih 2003, dok je Milošević još uvek bio predsednik socijalista. Te 2008. Dačić pravi vladu sa demokratama i SPS se na velika vrata vraća u vlast.

Pobeda Tomislava Nikolića predsedničkim, kao i odličan rezultat socijalista na parlamentarnim izborima 2012, omogućile su Dačiću da izabere stranu koja će mu dati ono što je naviše želi - premijerskom mesto. Teško da je znao da će ga to mesto skupo koštati.

Premijersko mesto predsednik socijalista nije dugo zadržao. Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine, na kojima je SPS ostvario malo slabiji rezultat nego dve godine pre (13,5 odsto), Vučić i Dačić rotiraju mesta, te ovaj prvi postaje premijer, dok drugi postaje Prvi potpredsednik Vlade. Tada kreće Dačićev sunovrat.

Sledeći izbori 2016. godine pokazuju, kako pad moći, tako i pad rejtinga socijalista. Osvajaju 10,95 odsto, a Dačić postaje sve manje bitan faktor, ne toliko zbog izbornog rezultata, već zbog činjenice da je Vučić u to vreme već prigrabio sve poluge moći u državi. Što se i pokazalo na predsedničkim izborima 2017. godine kada Vučić osvaja 55 odsto glasova i postaje predsednik, te šalje Tomislava Nikolića u političku penziju.

Ključna godina za krah Dačićevog političkog uticaja je upravo ta 2017, jer mu je Vučić pokazao da ima kapacitet da radi šta godi hoće kada su u pitanju političke pozicije u vlasti.

I pored bojkota parlamentarnih izbora 2020. godine od strane opozicije, Dačić nije uspeo da poveća broj glasova, pa je spao na 10,38 odsto. Nakon tih izbora sledi novo poniženje, pa nekadašnji premijer nije postao ni ministar, već odlazi u cirkus-skupštinu, na čijem se čelu nalazi i danas.

Novi parlamentarni izbori su za nešto manje od dva meseca, a i pored svog ulagivanja Vučiću, Dačić nije uspeo da se nađe na zajedničkoj listi sa naprednjacima i da na taj način maskira katastrofalan rejting. Uz to, Vučić ga je naterao da SPS podrži njega kao predsedničkog kandidata. Gomila socijalista već odavno prelazi u SNS, pa je upitna i Dačićeva infrastruktura unutar stranke. Kada se na to dodaju i nezadovoljne struje u SPS koje više ne žele da ih Vučić ponižava i da im gasi stranku, jasno je da je za 10 godina Dačić uspeo da pređe put od premijera, do nekoga ko se bori za cenzus, pa sada kao saveznike vidi ideološki dijametralno različite Zavetnike i pokret Branimira Nestorovića.

"Od zlata do blata" - mogao bi da glasi naziv neke knjige koja bi opisivala politički put Ivice Dačića u poslednjih 10 godina.