Lutovac: Građanski otpor je uvek opcija

Formulacija kašnjenja već daje neku vrednosnu konotaciju...

Lideri stranaka s kojima se dogovarate su biračima obećali odluku do kraja oktobra.

Niko ne može da daje rokove, niti su rokovi poželjni, niti imaju svrhu. Moj stav je da je bolje da deset dana kasnije donesemo odluku nego da deset dana ranije ne donesemo dobru odluku.

Da li je to sad stvar taktike ili problema u postizanju dogovora?

Nema ni taktike ni problema. Ne biramo između jedne i druge opcije, da li ćemo izaći na izbore ili ne. Ovde govorimo o tome da nema uslova za slobodne izbore i da ih neće ni biti. I treba da izaberemo formu i način kako ćemo se s tim nositi. Ali treba precizno i saglasno da donesemo odluku, ne pojedinačno. Sam taj čin biće dobra poruka našim biračima. Demokratska stranka se od 2018. zalaže za sinhronizovano i jedinstveno delovanje opozicije, jer nemamo uslove za normalne izbore. Onda je samo pitanje načina kako se protiv toga borimo. Prošli put smo izabrali da to bude bojkot i pokazalo se kao dobro rešenje, jer je pre konstituisanja tog parlamenta Aleksandar Vučić najavio nove izbore, priznajući tako da izbori nisu bili legitimni. Osim toga, prava opozicija je odlučila da bojkotuje, a druge stranke su izašle na te izbore. I da li su i u čemu te stranke uspele?

Ne mislite da vam je takvo obeležavanje prave i lažne opozicije, iz današnje perspektive, suzilo prostor za jedinstvo na koje pozivate?

Nije. Većina onih koji su izašli na izbore su do te mere postigli marginalne rezultate da su pokazali da nemaju adekvatnu podršku građana i da njihovo prisustvo ili odsustvo ne utiče bitno na generalne tokove na političkoj sceni.

Кako ćete motivisati birače da izađu na izbore za koje kažete da su "nešto što se zovu izbori"?

Građane možete motivisati na razne načine. Izlaskom na ovo što se naziva izborima ili bojkotom. U zavisnosti za koju se opciju opredelite birate i načine motivacije. Ali postoji jedan zajednički preduslov za dobru motivaciju: jedinstveno ili barem sinhronizovano delovanje. Građane možete da pozovete na bojkot, kao prošli put, znatno pre izbora, ali možete i mesec dana pre ili na dan izbora, a možete i posle izbora. Bojkot kao sredstvo, nikako kao cilj, uvek je moguć u političkoj borbi kada nemate uslove za poštene izbore. U takvoj situaciji, koje su svesni i građani - da nema uslova, slobodnih medija, da se ljudi ucenjuju i pritiskaju da ne glasaju po svojoj volji - postoje i drugi načini borbe. Šta se u međuvremenu promenilo? Raspoloženje građana kojima je svega preko glave i žele frontalnu borbu. Mnogi su se odselili, a mnogi su izgubili strpljenje i žele da iskažu svoje nezadovoljstvo, pa makar i u ovakvim uslovima. Sve to imamo u vidu, kao i raspoloženje naših članova i aktivista. Ovde je važno da nema soliranja i iskakanja, jer nije presudno kakva će odluka biti doneta nego upravo kako će biti doneta. I građanski otpor je uvek opcija. Pitanje je samo da li su građani raspoloženiji za taj način, ali jedno svakako ne isključuje drugo. To su sve demokratske opcije. Tamo gde su vam uskraćena prava koja vam garantuje Ustav, ljudska prava koja su univerzalna, imate pravo na otpor. Oni koji uzurpiraju ta prava su problem, a ne oni koji se tome odupiru.