Podmladak vlasti: Pljuni pa zapevaj

Da, ipak, nema sukoba u koalicionim redovima, pokazala je naprednjakinja Staša Stojanović, koja se široj javnosti predstavila u maju ove godine, prekidanjem ulične konferencije za novinare omladine Narodne stranke u Novom Sadu. Nakon što se pohvalila činjenicom da je lično Aleksandar Vučić pozvao da joj čestita na toj akciji, mlada Staša dobila je još jedan razlog da se oseća pohvaljenom - pronašla je svoje ime u tekstu "5 najbesramnijih podanika srpske politike stvorenih za nekog novog diktatora" na portalu Luftika. Zbog toga je, uz taj tekst, na društvenim mrežama okačila svoju fotografiju u društvu sa Ivicom Dačićem, i napisala: "Ako se Ivica Dačić slaže da mi prepusti svoju fotelju, rado bih zavodila red u Narodnoj skupštini. Šalu na stranu, drago mi je što me opozicija forsira, nije mala stvar biti trn u oku bez funkcije, pored svih poslanika i ostalih funkcionera."

Ima i Ana Grozdanović fotografije sa Dačićem, ali se, ipak, lider stranke kojoj svim srcem pripada, od nje javno distancirao. I to čim je do šire javnosti dospeo snimak njenog govora iz sedišta niškog SPS-a u kome, između ostalog, objašnjava da su "samo hrišćani pravili katodne i radio cevi" i da narod treba da se raduje jer će "samo u jednoj sekundi velika svetlost s neba da se pojavi, zbog koje će ljudi pomisliti da je u toku nuklearni rat". Bez ostavljanja ikakve dileme, Dačić je Danasu rekao da popularna internet influenserka (ima oko 100.000 pratilaca na Instagramu) nije član nijednog organa stranke, a nije ni njegov izbor.

Teško je, s druge strane, zamisliti da bi se Vučić tako lako odrekao nekog svog mladog sledbenika. I to ne zato što se od mladih naprednjaka ne mogu čuti tvrdnje jednako posvađane sa činjenicama i zdravim razumom, kao što su bile tvrdnje atraktivne Nišlijke, već zato što je malo verovatno da bi neko od njih izgovorio bilo šta izvan utvrđene šeme koja podrazumeva red divljenja njemu i red napada na "bivšu vlast".

A ako se drže tog zadatog obrasca, sve ostalo je "umetnički dojam" koji može biti predmet potpuno drugačije ocene dva dela raspolućene Srbije: dok se, recimo, opozicioni deo javnosti podsmevao Neveni Đurić zbog zaboravljanja naučenog teksta, u redovima vlasti njeni nastupi su, očigledno, naišli na odobravanje, pa je postala gotovo neizbežna učesnica TV emisije "Reč na reč", zamišljene kao dokaz "otvorenosti" Javnog servisa.

Bilo je, naravno, i ranije mladih ljudi kojima su ambicije nadilazile druge kvalitete, pa su način za njihovo ostvarivanje nalazili u učlanjivanju u vladajuću stranku, a mi smo se gorko smejali snimcima na kojima su ispoljavali svoju nesposobnost da zapamte i izgovore jednu jedinu rečenicu. Ali, čini se da niko kao naprednjaci nije toliko prostora dao "mladim snagama" i tako precizno osmislio način za njihovo treniranje prema željenom modelu.