25 godina od izborne krađe: Da li će se istorija ponoviti?

U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji koalicija opozicionih partija Zajedno pobedila je u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske proteste, posle čega je donet lex specialis.

Da su neprikosnovenom vladaru Srbije Slobodanu Miloševiću potpomognutom Vojislavom Šešeljem, Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem građani prvi put u velikom broju počeli da okreću leđa, bilo je jasno kada su 17. novembra 1996. uveče, u sedištu Socijalističke partije Srbije, posle prve konferencije za novinare, saopštili da rezultati stižu sporo i da će novi rezultati biti saopšteni tek sutra.

Koaliciji SPS-a i JUL-a noć je bila potrebna da bi smislila i sprovela plan poništavanja pobede zajedničke liste Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, pre svega u najvećim gradovima Srbije, odnosno Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu i još 25 gradova.

Recept za to je bio vrlo jednostavan. Svuda gde je izgubila izbore, leva koalicija je ulagala žalbe, koje je gradska izborna komisija prihvatala i poništavala rezultate.

Na nekim mestima, kao u Nišu, glasovi su prebrojavani onoliko puta koliko je bilo potrebno da se nađe način koji bi socijalistima i JUL-ovcima i radikalima naknadno omogućio da se dokopaju odborničkih mandata u lokalnim skupštinama. Iste večeri koalicija Zajedno pozvala je građane da brane izbornu volju, što je preraslo u najveće demonstracije građana i studenata po svim većim mestima u Srbiji.

Miloševićev režim, zatečen takvim odgovorom građana, nije se libio da odgovori najžešćom silom. Dragan Tomić, funkcioner SPS-a, tih dana je, gostujući na RTS-u, izjavio da nije moguća nikakva zloupotreba koja ne bi bila otkrivena.

- Kada su otkrivene, ti rezultati su na tim izbornim mestima poništeni, a potom ponovljeni. Videli ste šta je usledilo po Beogradu. To nisu mirne demonstracije, kako su ih organizatori predstavljali. To su nasilne demonstracije sa odlikama profašističkih grupacija i idelogija - rekao je tada Tomić.

Zoran Đinđić, jedan od lidera Zajedno, tada je rekao da opozicija nema manevarskog prostora za ustupke jer bi to značilo da priznaje kršenje zakona.

- Mi branimo zakonitost u ovoj zemlji i, nažalost, moramo da je branimo protiv jedne vlasti koja krši zakone - rekao je tada Đinđić.

Tokom 88 dana protesta na hiljade građana u pedesetak gradova u Srbiji tražilo je i iznudilo poštovanje izborne volje naroda.

Tražeći priznavanje rezultata izbora, proteste su organizovali i studenti Beogradskog univerziteta, koji su svoje skupove održavali nezavisno od skupova koalicije Zajedno.

Na poziv šefa jugoslovenske diplomatije Milana Milutinovića, 20. decembra u Beograd je došla misija OEBS-a na čelu sa Felipeom Gonsalesom kako bi utvrdila prave rezultate lokalnih izbora, a na osnovu originalnih zapisnika koje je posedovala i koalicija Zajedno.

Jedan od najkritičnijih dana demonstracija bio je 24. decembar 1996, kada je Miloševićev režim organizovao tzv. kontramiting u centru Beograda. Tokom sukoba smrtno je pretučen pristalica opozicije Predrag Starčević, a teško ranjen demonstrant Ivica Lazović.

Policija je 26. decembra zabranila protestne šetnje centralnim beogradskim ulicama. Kordoni policije od tada su svakodnevno na ulicama Beograda.

Policija je skoro svakodnevno tukla demonstrante, a građane su napadale i grupe civila za koje su organizatori protesta tvrdili da su bliski vlastima. Jedan od najžešćih obračuna policije s demonstrantima bio je u noći između 2. i 3. februara, na prilazu Brankovom mostu. Policija je tada upotrebila i vodene topove iako je temperatura bila ispod nule.

Specijalni zakon, lex specialis, čije je usvajanje tražio Slobodan Milošević, stupio je na snagu u februaru 1997. Tim zakonom priznata je pobeda opozicije na lokalnim izborima u Beogradu i drugim gradovima na osnovu nalaza misije OEBS-a.

Istog dana lideri Zajedno potpisali su dva sporazuma, kojima su dogovoreni učvršćivanje koalicije, zajednički nastup na predsedničkim i republičkim izborima 1997. i sprovođenje odluka prethodnog sporazuma o podeli mandata na lokalnim izborima.

Za predsednika Skupštine grada Beograda 21. februara 1997. izabran je Zoran Đinđić.

Da li je moguće ponavljanje sličnog scenarija?