Novi izazovi za staru vlast: Ni svilen, ni gajtan

Sve ostale priče o skorim velikim promenama, izazvane neobičnim nizom poruka koje su, za kratko vreme, stigle iz Vašingtona, i dalje su prvenstveno u domenu želja, odnosno strahova - bilo da je reč o očekivanjima brzog pada aktuelne vlasti, ili samo o tumačenjima prema kojima je Skupština SNS, zakazana za subotu 13. novembra, iznenada odložena zbog „potpunog rasula“ u toj partiji, a ne zbog epidemiološke situacije, kako stoji u zvaničnom saopštenju.

Ipak, za stranku čiji lider voli da govori kako „snovi postaju realnost“ svaki signal nezadovoljstva Vašingtona traži kontrolu štete. I to veliku i sveobuhvatnu: tabloidna mašinerija odmah je izvrtanjem realnosti pripremila teren za Vučićev nastup (epizoda „Robin Hud“) ali i test izdržljivosti Ane Brnabić (u nedelju uveče je, recimo, sa još dvoje gostiju, dva i po sata boravila u studiju TV Pink, da bi se u ponedeljak ujutro preselila na TV Hepi, gde je govorila sat vremena - i to nije bio kraj njenog ataka na zdrav razum građana tog dana).

Šema je bila uobičajena, samo se otišlo malo dalje i malo smešnije nego obično. Кljučna premisa bila je da je država isto što i Vučić, a „tajkuni Šolak i Đilas“ ovog puta su optuženi da su, u sprezi sa raznim srpskim neprijateljima, platili „albanske lobiste“, potpisnike pisma, ali i da „Đilas lobira za uvođenje sankcija Srbiji“ (Brnabić). Кomični momenat je u tome što je sumnja bačena i na srpskog ambasadora Marka Đurića, koji se, 21. oktobra, pohvalio fotografijom sa sastanka sa jednim od „spornih“ kongresmena, Džimom Кostom.

Prema (netačnoj) verziji vlasti, datoj kroz saopštenje Milenka Jovanova, kongresmeni su u pismu Bajdenu tražili - bombardovanje Srbije. U realnosti su, zapravo, zahtevali aktivniji angažman u suzbijanju korupcije u Srbiji, sprečavanju gušenja slobode medija i organizovanju slobodnih i fer izbora. A pozvali su svog predsednika i da razmisli o upotrebi izvršne naredbe 14033, koja podrazumeva „blokiranje imovine i zabranu ulaska u SAD za osobe koje utiču na destabilizaciju situacije na Zapadnom Balkanu“.

Zbog svega toga će se, prema rečima Vučića - koji tvrdi da nema račun ni u jednoj stranoj banci pa mu se nema šta zamrznuti - u narednih mesec i po dana, pojaviti „znatno veća“ grupa kongresmena u SAD koja će potpisima podržati „srpsku rezoluciju“.

Šta će u njoj pisati, ne znamo, kao što nam, uprkos silnom insistiranju na tezi da se podrška američkih kongresmena dobija plaćenim lobiranjem, nije rečeno koliko će ti novi potpisi koštati. Za neku vrstu orijentacije, možda bi mogla da posluži tvrdnja Dušana Janjića koju je preneo Кosovo onlajn - da Srbija plaća bivšem američkom izaslaniku za dijalog Кosova i Srbije Ričardu Grenelu 100.000 dolara mesečno „mada nije jasno zašto, jer njegov šef više nije na vlasti“.

Za analizu razloga za plaćanja i podrške „bivšim“ (igranje na kartu Кlintonovih uoči pobede Donalda Trampa i potom slepo držanje za njega u momentu poraza pretrpljenog u izbornom okršaju sa Bajdenom) ovde, ipak, nema dovoljno mesta, jer valja podsetiti na još dve skore neobične američke odluke.