Kako će Vučić disciplinovati diplomate

Minimum vremena za javnu raspravu i kritike da njime vlast samo želi da legalizuje ono što već imamo u praksi, obeležili su i Nacrt zakona o spoljnim poslovima. Za stručnu javnost sporno je više stvari, ali pre svega legalizacija veće moći predsednika na uštrb vlade i ukidanje kontrolne funkcije Narodne skupštine.

Najpre je problematično što ovaj nacrt zakona u svom obrazloženju ističe da politika vlade zavisi od stavova i postupaka predsednika Republike, iako po Ustavu spoljnu politiku utvrđuje i vodi vlada.

- Mislim da je ovo način da se na mala vrata legalizuje ono što imamo u praksi - da se ta moć vođenja spoljne politike prenese na predsednika i da je ovo u osnovi jedna marginalizacija vlade - kaže za Istinomer Branka Latinović, karijerna diplomatkinja i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Sa njom je saglasan Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), pa oboje ističu kako bi morala da se ispita ustavnost takvih odredaba.

- S obzirom na to da imamo veoma dominantnu ličnost na čelu države i na čelu vladajuće stranke, mislim da bi bilo više nego potrebno da se stručnjaci za ustavno pravo ozbiljno pozabave usaglašenošću ovog zakona sa Ustavom - kaže Vuksanović.

Parlament bez uloge

U poređenju sa i dalje važećim Zakonom o spoljnim poslovima, predloženim nacrtom se smanjuje nadzorna i kontrolna funkcija Narodne skupštine što je, upozorava Branka Latinović, suprotno evropskoj praksi, gde parlament ima ulogu da da svoje mišljenje prilikom izbora ambasadora.

- Mi smo do sada imali praksu da je obaveza ambasadora da ide pred Spoljnopolitički odbor skupštine na ‘saslušanje’, odnosno na razgovor i to je legitimacija da je prošao parlamentarne procedure. Na ovaj način se i taj minimum uloge parlamenta u formiranju procedura vezano za preuzimanje funkcije ambasadora jednostavno ukida, nema je.

Bez kriterijuma za ambasadore

Istovremeno se povećava diskreciona moć ministra spoljnih poslova prilikom selekcije i zapošljavanja kadrova, odnosno nacrt zakona predviđa da ministar ima pravo da zapošljava u ministarstvu mimo konkursa, piše Istinomer.

Struka, međutim, upozorava da takvo pravo mora da bude ograničeno. Obaška što se, naglašava Latinović, na ambasadorskim pozicijama uglavnom nalaze ljudi koji su van struke i koji se mahom biraju po političkoj podobnosti.

- Problem ovog zakona je što ne definiše kriterijume za ambasadora, jer svaki dosadašnji zakon je imao kriterijume da se ambasador bira među istaknutim ličnostima i među istaknutim stručnjacima iz oblasti međunarodnog prava, spoljne politike, ekonomije… Sada nemate nikakav kriterijum, što ostavlja prostor da za ambasadora šaljete koga hoćete.

S druge strane, prema njenim rečima, pohvalno je što je nacrt zakona definisao uslove za karijerne diplomate, u smislu da je vraćen drugi jezik kao kriterijum i da je povećan broj potrebnih godina radnog staža za odgovarajuće zvanje.

“Nadzornik” za disciplinovanje diplomata

Za stručnu javnost veoma je sporno i to što Nacrt zakona o spoljnim poslovima uvodi funkciju diplomatskog nadzornika, koji treba da nadzire rad diplomatskih predstavništava i konzulata. Predviđeno je da njega bira ministar iz reda diplomata koji su bili ambasadori.

Međutim, iako se u nacrtu zakona navodi da je glavni diplomatski nadzornik nezavisan i nepristrasan, struka strahuje da u praksi to neće izgledati tako.

- To da li će biti nezavisan tek ćemo videti. Nadzornik zvuči kao da dolazi iz zatvora ili iz centra za maloletničku delikvenciju. U svakom slučaju, mnoge penzionisane diplomate smatraju da ovo predstavlja interno disciplinovanje diplomata od strane ministra i indirektno od strane partije kojoj ministar pripada - kaže Vuksanović.

Da je termin “nadzornik” neadekvatan, pa čak i štetan, smatra i Latinović, koja kaže da u nacrt treba vratiti glavnog diplomatskog inspektora, koji je postojao u svim dosadašnjim zakonima, i čiji je posao kontrola rada i u ministarstvu i u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Uskraćivanje informacija javnosti

Predloženim zakonskim rešenjem predviđeno je i da u odnosima sa javnošću Ministarstvo spoljnih poslova može da uskrati davanje informacija u skladu sa propisima kojima se uređuje tajnost podataka.

Sagovornik Istinomera iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku naglašava da ministarstvo mora, kao i svaki državni organ, da deluje na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno da ne može individualno da određuje svoj nivo tajnosti.

Branka Latinović, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, koji je svoje komentare na nacrt poslao ministarstvu, podseća da Zakon o spoljnim poslovima mora da bude zakon koji će odrediti osnove spoljne politike jedne zemlje, a toga u ovom slučaju “nema uopšte”.

Ova karijerna diplomatkinja, koja je u službi provela skoro četiri decenije, zaključuje da nacrt zakona nije dobar i da kao takav neće pomoći da se osposobi diplomatija zemlje, odnosno da se unapredi kvalitet rada i omogući napredak struke.