Кampanja pre kampanje: Nije lako biti Supermen

Baš ništa ne košta Aleksandra Vučića da mladu naprednjakinju Nevenu Đurić, koja se proslavila promocijom sumnjivog kućnog vaspitanja u prošlonedeljnoj emisiji RTS-a "Reč na reč", proglasi talentovanijom od sebe. Uz kontrolu medija kakvu ima, pokazalo se odavno, Vučić može da izgovori potpunu neistinu i o mnogo važnijim temama, i da zbog toga ne trpi nikakve političke posledice.

Čak ni sama ambiciozna Кruševljanka ne bi smela da se unapred bezrezervno ponada munjevitoj političkoj karijeri kao posledici izrečene predsednikove pohvale. Na to upućuje činjenica da je, pre više od pet godina, sličan veliki kompliment („podseća me na mene“) Vučić uputio i preletaču iz DSS-a Milenku Jovanovu, ali on i dalje, kad je reč o državnim funkcijama, nije nadrastao članstvo u horu skupštinskih takmičara u udvorištvu neprikosnovenom vođi.

Svi oni imaju ulogu u demonstriranju poželjnog modela ponašanja, sačinjenog od naizmeničnog veličanja Vučića i vređanja njegovih kritičara, ali glavni teret permanentne kampanje neophodne za održavanje neograničene naprednjačke vlasti, i dalje je na proverenom magu političkog marketinga - na „predsedniku svih građana“ koji iste te građane neprekidno deli na „nas“ i „njih“, čoveku bez radnog iskustva koji drži predavanja o „marljivosti“, huškaču koji se rebrendirao u mirotvorca, manekenu luksuznog životnog stila koji se diči „skromnošću“, velikodušnom „zaštitniku penzionera“ koji je, najpre, dobar broj istih tih penzionera najpre opljačkao, a onda ih sve zajedno zaključao i odredio da u prodavnice idu u četiri ujutro...

Osim što je u oblasti propagande šampion po umeću, Vučić prednjači i u količini vremena posvećenoj toj delatnosti, kako u odnosu na ostale članove vlasti, tako i u odnosu na sopstvene oponente koji bi, da su ambiciozni i gladni vlasti kao on, do sada svakako imali bolje rezultate i bez pristupa medijima.

Teško da je, za sve ove godine otkako smo prinuđeni da se bavimo njime, bilo perioda u kojima se Vučić nije bavio kampanjom, ali se uvek videlo i intenziviranje aktivnosti u zvaničnom predizbornom periodu. Ovoga puta je, međutim, teško i zamisliti kako će izgledati prava kampanja, s obzirom na količinu Vučićevog prisustva u javnosti mesecima pre raspisivanja redovnih beogradskih, predsedničkih i vanrednih parlamentarnih izbora koji nas očekuju 3. aprila sledeće godine.

Naravno, svakako da nije sve što Vučić javno radi kampanja – ima predsednik i državne obaveze, a javnost pravo da o njima bude obaveštena. Ali ih imaju i drugi predsednici, pa baš i ne „spavaju u televizoru“ kao ovaj naš.