Jer ste vi to tražili: Da li je Vučićeva kandidatura neizvesna?

Delovalo je kao klasična igrica "hoće me narod", ali, bilo je i onih koji su, posle sednice Glavnog odbora SNS u subotu, "prvi put u istoriji" održanoj bez prisustva lidera stranke i predsednika svih građana, Aleksandra Vučića, procenili da je na pomolu malo drugačije mešanje naprednjačkih karata: ono, koje najavljuje ulazak u fazu povremene selidbe vlasti sa predsedničke na premijersku funkciju i obrnuto, po receptu čiju su uspešnost testirali Milo Đukanović i Vladimir Putin. Ima li u tim spekulacijama imalo osnova?

Zvanično, na sednici kojoj je, u odsustvu Vučića, opravdano odsutnog zbog odlaska u državnu posetu Turskoj, predsedavao potpredsednik stranke Miloš Vučević, odlučeno je da izborna skupština SNS bude održana između 21. i 24. oktobra. Opet je najavljeno ono čuveno "čišćenje kukolja", taman da izazove prigodan predizborni marketinški efekat, ali je ostalo nejasno da li će tada biti biran i novi (stari) predsednik stranke, ili će to odlučivanje biti pomereno za proleće, nakon završetka predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora.

Vučević je obavestio javnost da je na sednici bilo različitih mišljenja o tom pitanju i da se čeka stav lidera SNS, ali je i podsetio da je Vučić više puta ponovio da ima "ozbiljnu zadršku" da se ponovo kandiduje za predsednika stranke. Nije, naravno, izostalo ritualno zaklinjanje u Vučićevu neponovljivost i neophodnost, koje se mnogo više od pomenute priče o "ozbiljnim zadrškama", slaže sa činjenicom da aktuelni predsednik Srbije već godinama propušta priliku da uradi ono na šta je nagovorio Tomislava Nikolića u momentu kad je postao predsednik države - da se, u skladu sa ustavnom odredbom o nespojivosti funkcija (član 115), povuče sa pozicije predsednika stranke.

Uz ocenu da ogromna većina članstva očekuje da dosadašnji predsednik nastavi da je vodi, Vučević je, suštinski, najavio i njegovu predsedničku kandidaturu, rekavši da "Vučić ima moralnu obavezu" da je prihvati. To smo, uostalom, već gledali: Vučić se prvo nećka, pa čak i otvoreno tvrdi da se neće kandidovati za predsednika (kampanja 2017), ali stranački funkcioneri za to neće ni da čuju, zbog čega on, na kraju, popusti pred pritiscima i na svoja pleća natovari ceo teret kandidature i potonje neograničene vlasti.