Đilas zbog povećanja javnog duga pisao MMF-u, Svetskoj banci, Evropskoj komisiji

- Javni dug Srbije je sa 15 milijardi iz 2012. godine narastao na 27 milijardi u 2020 godini, pri čemu nije jasno gde je taj novac završio jer je istom periodu okončan mali broj infrastrukturnih projekata od značaja za građane Srbije - naveo je Đilas u pismu.

Istakao je da dodatni problem predstavlja "što se u prethodnih osam godina Srbija, po rastu privredne aktivnosti, nalazi na začelju zemalja regiona, pa je samim tim i udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) značajno veći nego 2012. godine".

- Međutim, najviše zabrinjava činjenica da je ovaj režim već ugovorio ili najavio zaduženje od dodatnih 23,4 milijarde evra, što će javni dug zemlje podići na nivo 50,4 milijarde evra, što je više od aktuelnog godišnjeg BDP-a Srbije - ukazao je Đilas.

Kako je ocenio, "struktura novog zaduženja predstavlja poseban problem pošto se gotovo isključivo radi o kreditima stranih vlada, sa lošijim uslovima finansiranja, na osnovu kojih se bez tendera i po značajno višim cenama angažuju izvodjači iz zemalja kreditora".

Dug Srbije prema stranim vladama je, naveo je Djilas, sa 726 miliona evra u 2012. godini porastao na blizu 4,5 milijardi evra danas, "dok ova vlada budžetom, potpisanim i javno najavljenim sporazumima, planira da ga u narednom periodu poveća na čak 25 milijardi evra".

- Od tog iznosa, najmanje 13 milijardi evra će biti dug prema samo jednoj zemlji – Kini - naveo je u pismu Đilas.

Po njegovim rečima, taj nivo javnog duga je neodrživ i Srbija će "za samo nekoliko godina upasti u dužničku zamku zemalja koje se danas utrkuju da Srbiji odobre kredite sa uslovima značajno nepovoljnijim od tržišnih".

- Zbog nepovoljnih uslova, izostanka tendera, angažovanja stranih firmi i hroničnog kašnjenja u fazi izvodjenja, realizacija ovih projekata će dodatno usporiti privredni rast zemlje i ubrzati migraciju stotina hiljada mladih i stručnih ljudi, koji svoju budućnost više ne vide u Srbiji - istakao je Đilas.

On je, kako je naveo, "imajući u vidu interes Srbije i njenih građana, koji će u narednom periodu biti primorani da otplaćuju ove neracionalne dugove", apelovao na MMF, Svetsku banku, Evropsku komisiju i parlamentarne grupe u Evropskom parlamentu da iskoristite svoj autoritet i pozitivno utiču na ekonomsku politiku vlade, "kako bi se zaduživanje zemlje sa jedne strane usporilo, a sa druge preusmerilo ka međunarodnim finansijskim institucijama".

To je, po oceni Đilasa, jedan od osnovnih preduslova da Srbija izbegne "dužničko ropstvo i višegodišnju ekonomsku recesiju".