SAMOVOLJA JEDNOG ČOVEKA Zašto Srbija nema Vladu ni posle tri meseca?

Da formiranje Vlade očigledno zavisi samo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove dobre volje, potpuno je jasno, a to pokazuje i činjenica da nakon skoro tri meseca, iako Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu, nije izabran čak ni predsednik Skupštine, što znači da pored Vlade, nije potpuno konstituisan ni parlament u Srbiji (rok je 30 dana).

Iako su naprednjaci osvojili 188 mandata, i imaće više od dve trećine mesta u parlamentu, još nije poznato ko će da čini novu vladajuću većinu i Vladu.

Politikolog Boban Stojanović kao uzrok za višemesečno čekanje formiranja Vlade vidi tri razloga.

- Prvi, da se mediji i javnost bave nagađanjima, da Vučićevi tabloidi svakodnevno izbacuju neka imena i da nam ova priča zaokuplja paznju dok mnoge druge stvari ostaju ispor radara javnosti. Drugi je da Vučić ne zna šta da radi sa Dačićem i Šapićem zbog budućih izbora, ali da ih i dodatno maltretira ovom “neizvesnošću” hoće li ili neće biti deo vlasti. Treći je da eventualno pokušava da napravi dodatni red unutar SNS-a dok traje ta unutrašnja borba za funkcije - smatra Stojanović, i dodaje da se sve na kraju svodi na ogromnu neodgovornost, imajući u vidu i da se nalazimo u zdravstvenoj, ekonomskoj i političkoj krizi. 

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da razlog zašto nema Vlade tri meseca nakon izbora zna samo jedan čovek - Aleksandar Vučić.

- Taj čovek to ne želi da podeli sa nama, građanima, niti sa svojim najbližim saradnicima. Ja bih voleo da je taj čovek koji zna odgovor zašto nema Vlade, shvatio da su izbori koje je on organizovao 21. juna bili ne samo nelegitimni nego nelegalni, da je shvatio da tako piše u Ustavu Srbije, da je njegova obaveza bila da te izbore raspiše, odnosno da oni budu završeni do 3. juna, jer mandat narodnog poslanika i celog skupštinskog saziva traje četiri godine, ni dan više, ni sekund više. Taj datum je istekao 3. juna, dakle, predsednik je raspisao izbore u protivustavno vreme, prema tome, posledica takvih izbora ne može da bude legalan i legitiman parlament, nego je parlament oktroisan - rezultat nije izborna volja građana, nego rezultat političke volje predsednika republike, koji je usput i predsednik SNS, što je isto protivustavno - smatra Milivojević. 

Milivojević se nada da je Vučiću došlo neko proviđenje i da zato "oteže" sa Vladom.

- Da je to tako evo još dva dokaza. On je pre mesec dana rekao da ćemo imati vanredne parlamentarne izbore najverovatnije već za godinu i po dana, da će ih spojiti sa redovnim predsedničkim i redovnim beogradskim izborima, objasnio je zašto još ne formira Vladu jer zna da će to biti potrošna Vlada, a zašto je tako - tako je jer je to posledica nelegalnih i nelegitimnih izbora. Da sam ja u pravu pokazuje još jedan detalj, Srbija se u mnogo čemu gadi da podrži spoljnu politiku Evropske unije, ali je zato kad je pozvana iz Brisela podržala deklaraciju EU o osudi nedemokratkih izbora u Belorusiji, a to je uradila da se Brisel ne bi dosetio da istu takvu deklaraciju ne napiše i apropo nelegalnih i nelegitimnih izbora u Srbiji. I još jedna bitna stvar je da predsednik treba da se povuče sa mesta predsednika stranke, Ustav kaže da predsednik republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju - smatra Milivojević.

"Vučić gradi kult ličnosti, poruka je da Srbija može bez Vlade i Skupštine dok je on na čelu" 

- Kad pogledam ovu turbulenciju nakon Vašingtona i ovo prepucavanje sa SPS, mislim da se Vučić sad pozicionira u odnosu na Ruse i da hoće da SPS-u da što manje, ali da ih ipak zadrži u Vladi kao signal Rusima da je Srbija i dalje posvećena Rusiji. Sa druge strane, na unutrašnjem planu, Vučić odugovlačenjem disciplinuje frakcije unutar SNS, čime svesno ili nesvesno gradi kult ličnosti, jer su sada sve oči uprte u njega, a država funkcioniše i bez Vlade. Dakle, poruka koju on ovim šalje je da Srbija može bez Vlade i Skupštine, sve dok je on na kormilu - rekao je za Direktno.rs direktor Međunarodnog centra za studije uprave u Beogradu i profesor političkih nauka na Webster Univerzitetu, politikolog Mladen Mrdalj.