DIREKTNO INTERVJU Milojko Pantić: Državni razbojnici će kad tad doći bogu na istinu

Pripremajući se za intervju sa Vama, neizbežni su bili i naslovi u tabloidima. Zbog toga, ali i prilike da najzad kažete šta imate o tome - sa kojim Milojkom Pantićem pravim intervju - stranim plaćenikom i izdajnikom, kao što pišu tabloidi, ili sa Milojkom Pantićem, čuvenim komentatorom koji priča ono što vidi?

- Državni razbojnici, kriminalističko-huliganske provenijencije ili porekla koji su zarobili državu Srbiju, majstori su za zamenu teza. Pod Miloševićevim režimom, sve koji su se protivili njihovoj ratnoj i pljačkaškoj politici, nazivali su stranim plaćenicima ili soroševcima, jer su pomoć u otporu Miloševiću dobijali od Fonda za civilno društvo Džordža Soroša. Danas, kad se vođa državnih razbojnika redovno sastaje sa Sorošem i sinom, u Njujorku, Beogradu i ko zna gde sve po belom svetu, on nije strani plaćenik nego se valjda sa tim svetskim finansijskim moćnicima sastaje da bi pomogao sirotinji u Srbiji - započinje intervju za Direktno.rs Milojko Pantić.

Uzima predah, pa dobro poznatim glasom nastavlja.

- Što se izdajnika tiče, to je klasični srpski sindrom podela, koji traje od dolaska starih Slovena na Balkan. Rođena braća i očevi Nemanjići tukli su se međusobno oko prestola. Pobednici i oni uz njih su bili patriote a poraženi su proglašavani izdajnicima roda svoga. Ta podela je kulminirala posle Drugog svetskog rata, kada su komunisti samo u Srbiji izmislili termin: domaći izdajnici, kao da postoje i strani izdajnici. Ustaše u Hrvatskoj nisu bili domaći izdajnici jer su sve vreme rata imali svoju NDH, a domaći izdajnici su bili oni koji su se u srpskim šumama borili protiv Nemaca kao pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini. Za komandanta te vojske Nemci su raspisali nagradnu poternicu u istom iznosu kao za komunističkog vođu Hrvata Josipa Broza Tita. Broz je organizovao jednogodišnji lov na komandanta JVO po šumama Bosne i Srbije. Osuđen je kao domaći izdajnik i streljan da se i danas ne zna gde. U isto vreme vođu NDH Antu Pavelića, Tito je abolirao jer nije hteo da plati njegovo hapšenje, odnosno njegov transport brodom iz Argentine, pa je ustaša umro prirodnom smrću u Madridu 1966. godine. Što se mene tiče, priznajem ja sam izdajnik jer sam izdao knjigu "Nebo se otvorilo", tako da vi pravite intervju sa izdajnikom.

 Kada pogledate sa komentatorske pozicije, šta vidite na političkom terenu u timu iz vlasti?

- Vidim predsednika, trenera i kapitena jednog parapolitičkog kluba koji se zove SNS, koji već osmu godinu osvaja sve što se može osvojiti u lažnom takmičenju zvanom Izbori u Srbiji. Taj čovek je u svom timu sve, od golmana do levog krila. I ne samo to. On kao rukovodilac tog lažnog takmičenja, bira i protivnike sa kojima će igrati a sa kojima neće. On je i glavni sudija u tim nameštenim utakmicama. Taj bivši Arkanov huligan iz one rupe na severu Zvezdinog stadiona, niti šta zna, niti šta ume, ali zato u sve se razume.

U poslednje vreme izbijaju afere oko članova vladajuće stranke - prodaja oružja, plagijat Siniše Malog i sl. Šta je uticalo na to da se narod oslobodi da govori? Imaju li protesti veze sa tim?

- Seriju najnovijih afera vodećih pripadnika parapolitičkog udruženja zvanog SNS najviše zasluga imaju strane obaveštajne službe pre svih američka. Kao što znate naš ministar policije, inače lažni doktorant, nedavno je putovao u Ameriku, gde mu je crno na belo, prezentovano sve o firmi preko koje njegov otac prodaje oružje Krušika islamskim teroristima u Siriji i Iraku. I pored toga međutim njegov mentor tvrdi da je afera izmišljena. Protestanti su zapravo čuvari vatre, koju će strane službe razbuktati kad otkriju afere direktno vezane za Vučića i bratiju. Kad će to biti ne znam ali znam da on na izborima neće i ne sme predati vlast.

Bili ste govornik na protestima. Zašto ste to prihvatili? Da li ste imali problema zbog toga?

- Proteste su pokrenuli građani i studenti u Beogradu krajem novembra prošle godine. Političke stranke su to podržale, ali političari nekoliko meseci nisu mogli da dobiju mikrofon. Prvi protest građana van Beograda održan je u Užicu. Prijatelji po fudbalskoj liniji i redovni gledaoci moje Sportske galaksije u kojoj pod nazivom aktuelni društveno-sportski komentar, objašnjavam uzročno-posledičnu vezu između sporta i politike, pozvali su me da govorim. Tako je počeo moj angažman na protestima jer su me odmah potom zvali iz još desetak gradova Srbije. Bio sa u Kuršumliji, Nišu, Topoli, Mladenovcu, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Kikindi, Zrenjaninu, Pančevu, Despotovcu, Paraćinu, Jagodini, Šapcu i Apatinu. Svuda sam prijateljski dočekan i ispraćen i nikakvih neprijatnosti nisam imao.

Da li je ta borba protiv ove vlasti uzaludna?

- Pobuna protiv nakaradne vlasti je dužnost i obaveza svakog mislećeg bića, bez obzira na političku opredeljenost. To je pravilo još od Francuske buržoaske revolucije 1789. godine, kada je ukinut feudalizam i od kada je nastalo političko doba, sa ljudskim pravima i slobodama. Do tada je vlast bila nasledna i od Boga, od tada međutim, vlast se bira na izborima i zavisi od glasova građana. U Srbiji se međutim dogodilo ono o čemu je još Sokrat govorio. Doći će vreme, pričao je Sokrat, kada će kriminalci i lopovi poželeti da imaju moć i demokratija će im to omogućiti. A kada se kriminalci i lopovi dočepaju vlasti, nastaće diktatura gora od svake oligarske i monarhističke. Naši kriminalci i lopovi su zloupotrebom demokratije uzurpirali i okupirali kompletnu državu, sva ministarstva sile i prisile, i što je najvažnije, sve tokove novca. Srbija je iz jednopartijske ušla u višepartijsku diktaturu, s tom razlikom što je ovo lažni višepartizam jer se ispod plašta političke partije kriju državni razbojnici. Borba protiv državnih razbojnika ne može biti uzaludna, kad tad oni će doći bogu na istinu.

Promocija Vesićeve knjige?

- To što rade Vučić i bratija, proglašava se za demokratiju i slobodu a pobuna građana protiv njihove diktature naziva se nacizmom. To je ta gebelsovska zamena teza. Najbolji primer gebelsovštine je samozvani gradonačelnik Beograda Goran Vesić. Taj čovek godinama maltretira i eksploatiše građane korupcionaškim projektima i pljačkaškim rekonstrukcijama, od novogodišnje rasvete usred leta, preko muzičke fontane na Slaviji, do beskonačne rekonstrukcije Trga republike. I onda u stilu najvećeg cinika, bestidno, drsko, bezobrazno i bezočno, on koji prezire sve kulturne vrednosti Beograda, promoviše svoju knjigu kolumni o glavnom gradu, kao navodno njegovoj najvećoj ljubavi. Građane koji su došli da mu kažu šta misle o njemu skandirajući - lopove, lopove, on proglašava nacistima. Da nije tužno bilo bi smešno.

Siniša Mali je objavio koliko država novca daje Zvezdi i Partizanu. Sa druge strane, decu lečimo SMS porukama. Šta imate da kažete na tu temu prioritizacije?

- O tome koliko su Zvezda i Partizan dobili para ovih dana najavljujući da će podatke izneti njegov ministar finansija lažni doktorant Siniša Mali, nelegitimni predsednik se obratio direktno ljudima u Partizanu i Zvezdi koje je on postavio i koji tim državnim odnosno našim parama raspolažu kako im je volja, bez ikakve odgovornosti. "Mi ćemo izaći sa podatkom koliko smo para dali, jer je to posao države a vi se svađajte koliko hoćete, alibi tražite za svoje neuspehe na razne načine i ne zanima me dalje." Kako može jedan predsednik da kaže da će objaviti podatke koliko je naših para iz državne kase dato uzurpatorima i mangupima iz Zvezde i Partizana i da ga dalje ne zanima šta je bilo sa tim parama, kao da je Srbija i naš novac njegovo vlasništvo. Pa da li je u Srbiji fudbal res publika odnosno javna stvar ili res privata – moja stvar kako misli Vučić. Pretvorio je srpsku državu u sredstvo preraspodele para a ne proizvodnje dobara, pa je tako od 2014. godine do danas Fudbalski klub Crvena zvezda dobio 727 miliona dinara a Košarkaški klub Crvena zvezda milijardu i 626 miliona dinara. U isto vreme u kasu Košarkaškog kluba Partizan legla je naša milijarda i 217 miliona dinara, dok je Fudbalski klub Partizan darivan sa 899,4 miliona dinara. I posle se Zvezdin alfa doktorant hvali na sva usta kako je on spasao klub od bankrotstva. Građanima Srbije je dakle oteto preko 35 miliona evra i gurnuto u džepove rukovodilaca odnosno uzurpatora fudbalskih i košarkaških klubova Zvezde i Partizana. Šta drugo reči posle ovih frapantnih podataka osim: Plači voljena zemljo.

 Kad smo kod sporta, na Vašem terenu, reprezentaciju Srbije zovete "Kokezanija". Zbog čega?

- Možda neko veruje u ono što u fudbalu radi Slaviša Kokeza. Ja ne, jer taj nekadašnji telohranitelj nekadašnjeg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke, mesto predsednika Saveza je dobio kao nagradu od vođe. Nagrađen je zato što je uspešno odglumio da je ranjen, štiteći od policije svog tadašnjeg i sadašnjeg mentora na mitingu protiv hapšenja haškog osuđenika Radovana Karadžića 2008. godine. Privatizovao je Savez do te mere da je ta nekadašnja sportska organizacija pretvorena u agenciju za međunarodne transfere igrača. Zbog toga je smenio Slavoljuba Muslina, koji je uz Radomira Antića bio jedini selektor stvaralac, a ne sastavljač tima. Zbog svega reprezentacija više nije državni tim već privatna selekcija Slaviše Kokeze odnosno Kokezanija.

Da li je vladajuća struktura zašla u sve pore društva kao u sport?

- Sport je marginalna stvar jer su vođa državnih razbojnika i njegova bratija uzurpirali, okupirali i zarobili sve oblasti naših života. Ja mislim da je međunarodna zajednica, ma šta to značilo, kaznila Srbiju dovođenjem ponovo na vlast onih koji su devedesetih godina prošlog veka rasturili bivšu veliku državu. Ratovi prvo sa okruženjem a onda sa celim svetom, izazvali su prvo i jedino bombardovanje posle Drugog svetskog rata jedne države i na kraju gubitak Kosova. Međunarodni faktor je njihovim povratkom na vlast, kaznio prethodnu koja nije htela da se distancira od slobizma i šešeljizma. Nažalost kažnjeni su i svi građani Srbije.

Da li ste za izbore ili bojkot? Zbog čega? 

- Problem Srbije nije političke već kriminogene prirode. Mafija se nikada i nigde u svetu nije predala pa neće ni ova naša. Nemoguće je da oni izgube vlast putem glasačkih listića. Jer toliko su ogrezli u pljačku, kriminal i korupciju, da je iluzorno očekivati da izgube moć na izborima. Staro je pravilo oni koji mirnu predaju vlast čine nemogućom, nasilnu će učiniti neizbežnom - zaključio je Milojko Pantić.