Da li se tuširate pogrešno? Dermatolozi razbili mit, evo koliko često treba da budete pod tušem

Naime, način na koji negujemo telo trebalo bi da zavisi od više faktora: koliko se krećemo, koliko se znojimo, kakav nam je tip kože, pa čak i u kom godišnjem dobu se nalazimo.

Dermatolozi upozoravaju da preskakanje tuširanja može dovesti do neprijatnog mirisa, nakupljanja mrtvih ćelija i viška sebuma, ali i do problema poput akni ili gljivičnih infekcija. U ekstremnim slučajevima može se javiti i stanje poznato kao dermatitis neglecta, tamne naslage na koži nastale kombinacijom prljavštine i ulja.

S druge strane, ni prečesto tuširanje nije bezazleno. Preterana higijena može oštetiti prirodnu zaštitnu barijeru kože, što dovodi do suvoće, crvenila i iritacija, naročito kod osoba koje već imaju osetljivu kožu ili stanja poput ekcema i psorijaze.

Šta najviše utiče na učestalost tuširanja?

1. Nivo aktivnosti

Ako redovno trenirate ili se bavite fizičkim poslom, svakodnevno tuširanje ima smisla, naročito nakon znojenja. U suprotnom, ako vam je dan mirniji, nema potrebe da budete pod tušem baš svaki dan.

2. Koliko se znojite

Neki ljudi prirodno se više znoje i imaju izraženiji telesni miris. U tom slučaju, češće tuširanje je logičan izbor. Oni koji se manje znoje mogu sebi da priušte i pauzu između dva tuširanja.

3. Tip kože

Masna i problematična koža - češće tuširanje (čak i svakodnevno)
Suva i osetljiva koža - ređe tuširanje, kako bi se sačuvala prirodna masnoća kože

4. Godišnje doba

Leti se znojimo više, pa se i češće tuširamo. Zimi, kada je koža sklonija isušivanju, preporučuje se umereniji pristup.

Koji su zapravo “pravi izbori”?

Svaki dan - ako se mnogo znojite ili trenirate
Svaki drugi dan - optimalno za većinu ljudi
2–3 puta nedeljno - dovoljno ako ste manje aktivni i imate suvu kožu

Zaključak je jednostavan, ne postoji jedno pravilo koje važi za sve. Telo najbolje daje signale šta mu prija, a vaš zadatak je da ih oslušnete, jer kada je u pitanju tuširanje, više ne znači nužno i bolje.