Neurolog otkriva da JEDNA NAVIKA može da održi mozak mladim decenijama

Prema američkom neurologu dr Baibingu Čenu, ključ nije u egzotičnim dodacima ishrani ni u beskonačnim mozgalicama, već u ljudima. Najotporniji mozak na starenje, kaže, imaju oni koji ostaju društveno povezani.

U nedavnom videu na TikToku lekar iz Mičigena objasnio je da naučnici danas koriste pojam “superstarci” za starije ljude čije pamćenje i sposobnosti razmišljanja pariraju onima koji su decenijama mlađi. 

“Kao neurolog, ponekad u svojoj praksi susrećem superstare osobe”, kaže dr Čen.

“Iako su vežbanje i ishrana važni, to nije ono što ih zaista izdvaja. Jedna stvar im je zajednička – ostaju društveni”.

Istraživanja ove grupe pokazala su i konkretne fizičke razlike u mozgu. Prema dr Čenu, studije su otkrile da superstare osobe imaju deblje područje poznato kao prednji cingularni korteks – regiju povezanu s pažnjom, emocijama i društvenom povezanošću. Zanimljivo je da oštrina uma kod njih ima manje veze s onim što jedu ili koje suplemente uzimaju, a više s redovnom i smislenom interakcijom s drugima.

“Kada su istraživači uporedili njihove stilove života, pokazalo se da superstare osobe imaju snažnije odnose i dublje su uključene u zajednicu”, objašnjava neurolog.

Dr Čen društvenu interakciju opisuje kao svojevrsni “trening za ceo mozak”.

“Svaka kvalitetna interakcija aktivira mreže zadužene za pamćenje, pažnju, empatiju i jezik”, kaže on.

“To ne samo da izoštrava razmišljanje u trenutku, već dugoročno štiti mozak – i hemijski i strukturno”, dodaje. 

Bliski odnosi, dodaje, pomažu u snižavanju hormona stresa poput kortizola te podstiču lučenje zaštitnih hemikalija u mozgu, poput oksitocina i dopamina. Upravo te materije igraju važnu ulogu u očuvanju moždane strukture tokom starenja. Zato se, upozorava, usamljenost i izolacija sve češće povezuju s ubrzanim kognitivnim padom, dok društvena povezanost može usporiti starenje mozga.

Za one koji žele da sačuvaju mentalnu oštrinu, dr Čen ima jasnu poruku: klasične vežbe za mozak nisu dovoljne same po sebi.

“Ako želite da održite mozak mladim, nemojte da se oslanjate samo na ukrštene reči ili sudoku”, kaže.

“Dajte prednost stvarnoj ljudskoj interakciji – nazovite nekoga, pridružite se grupi, budite dio zajednice. Društvena povezanost jedan je od najjačih prediktora mentalne oštrine u starijoj dobi”.

Lekcija iz Japana

Ovi zaključci dolaze u trenutku kada Japan ponovo obara rekorde dugovečnosti. Prema najnovijim podacima ministarstva zdravstva, zemlja sada ima 99.763 osobe starije od 100 godina, što je 55. godina zaredom da taj broj raste. Decenijama naučnici proučavaju Japan kako bi otkrili tajnu dugog i zdravog života. Ali, stručnjaci ističu da odgovor nije u genetici, već u kulturi i svakodnevnim navikama.

Jedan pojam često se ponavlja – ikigai, što se prevodi kao “razlog postojanja”. Prema platformi za dugovečnost Never Ageing IQ, upravo je osećaj svrhe jedan od najjačih psiholoških prediktora dugog života. Čak i u 90-ima, mnogi japanski stogodišnjaci imaju rutine, hobije, prijateljstva i osećaj odgovornosti koji im daju razlog da se svakog jutra probude s motivacijom.