Veštačka inteligencija analizira san i predviđa čak 130 bolesti godinama unapred: Među njima rak i demenciju

SleepFM je nastao u timu sa Univerziteta Stanford, a podaci na kojima je razvijan uključuju EEG zapise, rad srca, disanje, pokrete mišića i očiju. To je polazna tačka poligrafskog praćenja sna, standardnog postupka u laboratorijama širom sveta. Naučnici ga opisuju kao sistem koji je naučio da "čita jezik sna", prepoznajući odnose između moždanih talasa, srčanog ritma i disanja.

- Godinama pre nego što se pojave prvi simptomi, rizik od Parkinsonove bolesti, demencije ili određenih vrsta raka već se može naslutiti u strukturi sna, kaže Džejms Zo, naučnik za podatke sa Univerziteta Stanford.

Model se pokazao posebno uspešnim u prognozi neuroloških bolesti, kardiovaskularnih problema, ali i ukupne smrtnosti. U praksi to znači: ako neka faza sna izgleda uredno na EEG-u, a srce istovremeno radi kao da je osoba budna, veštačka inteligencija to vidi kao potencijalno upozorenje.

Kako veštačka inteligencija koristi signale tela

SleepFM razlikuje signale prema njihovoj informativnoj vrednosti. Srce daje najjače pokazatelje za rizik od srčanih bolesti. Mozak najjasnije govori o neurološkim poremećajima. Disanje otkriva probleme poput apneje. A kombinacija svega daje najširu sliku.

- Ako kolege iz medicine spavanja imaju sumnju na određenu povezanost, mi iz oblasti veštačke inteligencije to možemo da pretvorimo u prognozu i ukazivanje na moguće veze, kaže Sebastijan Bušjeger sa Tehničkog univerziteta Dortmund.

Ključ je u statistici. SleepFM ne tvrdi uzrok. On samo vidi obrasce. Na medicini je da objasni zašto se ti obrasci javljaju i šta to znači za pacijenta.

Šta ovo znači za dijagnostiku bolesti i lečenje

Ovo nije zamena za lekara. Ovo je alat. Vrlo brz, vrlo precizan u analizi ogromne količine podataka, ali i dalje alat.

- Veštačka inteligencija se može dobro istrenirati za planiranje terapije, ali čovek tumači rezultate i bira pristup lečenju, kaže Bušjeger.

Glavna prepreka? Podaci dolaze iz laboratorija za spavanje, a tamo uglavnom završavaju ljudi koji već imaju probleme ili dolaze iz sredina sa razvijenijom zdravstvenom infrastrukturom. Oni koji žive bez pristupa takvim uslugama ostaju izvan slike. Zato se model i dalje testira na nezavisnim grupama.

SleepFM otvara temu koja će u narednim godinama samo jačati: šta sve naše telo govori dok spavamo i koliko rana upozorenja medicini zapravo promiču jer nemamo tehnologiju koja može da ih pročita. Naučnici veruju da će ponavljanje istih signala u snu kod različitih bolesti jednog dana otkriti i dublje mehanizme, šta u nervnom, srčanom ili imunološkom sistemu počinje da puca mnogo pre nego što mi to osetimo.

Za sada je jasno samo jedno: san je mnogo glasniji nego što izgleda. Veštačka inteligencija ga je samo naučila da sluša, prenosi Ona.