Šta je fibroid – problem zbog kog Jelena Dokić mora na operaciju: Ove simptome žene najčešće ignorišu

Jelena se ubrzo oglasila na Instagramu i otkrila da je uzrok njenog zdravstvenog stanja veliki fibroid u materici, koji će morati da ukloni operacijom.

"Zahvalna sam što ću biti dobro. Imam prilično veliki fibroid (nekancerogenu izraslinu u materici). Lekari su mi rekli da to nije ništa neuobičajeno, ali kod mene se manifestovalo kroz bol, obilna krvarenja i pogoršanja. Moraću na operaciju kasnije ove godine. Želim da ovo bude podsetnik svim ženama - slušajte svoje telo, radite redovne preglede i nikada ne prihvatajte ’ne’ kao odgovor kada je vaše zdravlje u pitanju", poručila je Jelena.
Njena objava otvorila je temu o kojoj se malo govori, iako pogađa veliki broj žena širom sveta – uterini fibroidi.

Šta su fibroidi?

Fibroidi, poznati i kao miomi, su nekancerogene izrasline koje nastaju u materici od glatkih mišićnih ćelija i vezivnog tkiva. Reč je o najčešćem tumoru ženskog reproduktivnog sistema. Statistike pokazuju da će čak 70 do 80 odsto žena tokom života razviti fibroid, ali mnoge nikada neće saznati za njih jer ne izazivaju simptome, navodi UCLA Health.

Najvažnije je naglasiti da su fibroidi gotovo uvek benigni – nisu kancer i ne mogu se pretvoriti u maligni tumor. Samo u izuzetno retkim slučajevima fibroidi mogu biti kancerogeni.
Ipak, iako nisu opasni po život, mogu značajno narušiti kvalitet života žene – kao što se dogodilo i Jeleni Dokić.

Vrste fibroida

Fibroidi se klasifikuju prema mestu gde rastu u materici:

Subserozni fibroidi – rastu na spoljašnjoj strani materice i mogu se širiti u karlicu. Nekada su pričvršćeni za matericu tankom „peteljkom“.
Intramuralni fibroidi – nalaze se unutar zida materice i predstavljaju najčešći tip.
Submukozni fibroidi – rastu u unutrašnju šupljinu materice i ređi su, ali češće izazivaju obilna i bolna krvarenja.
Njihova veličina može varirati od sićušnih (poput zrna graška), do ogromnih, koji dostižu veličinu lubenice.

Ko je u riziku da razvije fibroid?

Iako tačan uzrok nastanka fibroida nije poznat, naučnici smatraju da genetika i hormoni imaju važnu ulogu. Postoje faktori rizika koji povećavaju verovatnoću da se razviju:

Godine – najčešće se javljaju kod žena između 30. i 50. godine, posebno pred menopauzu.
Porodična istorija – ako je majka imala fibroid, rizik kod ćerke je tri puta veći.
Etničko poreklo – istraživanja pokazuju da Afroamerikanke češće i ranije razvijaju fibroid, a oni su kod njih obično veći i brojniji.
Gojaznost – žene koje imaju višak kilograma imaju veći rizik, a kod izrazito gojaznih on je i do tri puta veći.

Simptomi fibroida

Mnoge žene nikada ne osete nikakve simptome, pa fibroidi ostanu neotkriveni. Međutim, kod onih kod kojih izazivaju tegobe, simptomi mogu biti vrlo izraženi i remetiti svakodnevni život. Najčešći su:

obilne i produžene menstruacije,
krvarenje između ciklusa,
osećaj bola, pritiska ili težine u karlici,
učestalo mokrenje, pa i noću,
bol u donjem delu leđa,
bol tokom seksualnog odnosa,
poteškoće sa začećem ili ponovljeni spontani pobačaji.
Jelena Dokić je upravo zbog bolova i obilnog krvarenja morala da potraži hitnu pomoć.

Kako se fibroidi dijagnostikuju?

Najčešće se otkrivaju tokom rutinskog ginekološkog pregleda, kada lekar može napipati uvećanu ili nepravilnu matericu. Za potvrdu dijagnoze koriste se:
ultrazvuk (najčešći i jednostavan metod),
magnetna rezonanca (MRI) – daje preciznu sliku o broju, veličini i položaju fibroida,
histeroskopija – pregled unutrašnjosti materice kamerom,
laparoskopija – minimalno invazivna procedura kojom se fibroidi mogu i dijagnostikovati i ukloniti.

Lečenje fibroida

Način lečenja zavisi od veličine fibroida, simptoma, starosti žene i želje za budućom trudnoćom. Postoji više opcija:

Praćenje – ako nema simptoma, često je dovoljno samo redovno kontrolisati fibroid.
Lekovi – hormonska terapija može ublažiti simptome, smanjiti obilna krvarenja i usporiti rast fibroida.
Minimalno invazivne procedure – embolizacija materičnih arterija (prekid dotoka krvi do fibroida), laserski ili ultrazvučni tretmani.
Hirurgija – kod većih fibroida ili ozbiljnih simptoma radi se miomektomija (uklanjanje fibroida uz očuvanje materice) ili histerektomija (uklanjanje cele materice u težim slučajevima).

Moguće komplikacije

Iako su benigni, fibroidi mogu izazvati niz komplikacija:

anemiju usled obilnog krvarenja,
pritisak na mokraćnu bešiku i bubrege, što može dovesti do oštećenja,
hroničan bol u karlici,
probleme sa začećem i trudnoćom.

Iskustvo Jelene Dokić pokazuje da fibroidi mogu biti ozbiljan zdravstveni problem koji se ne sme zanemarivati. Ona je svoju priču podelila kako bi podstakla žene da slušaju svoje telo, da ne ignorišu bol i da redovno idu na ginekološke preglede.

Fibroidi nisu retkost i nisu razlog za paniku – ali jesu znak da treba reagovati na vreme, prenosi Ona.