Radite prekovremeno? Stručnjaci upozoravaju - Može biti OPASNO po zdravlje i mozak

U svetu u kojem se radna kultura često svodi na 'što više, to bolje', sve više istraživanja i stručnjaka upozorava na opasnosti koje donosi rad iznad klasičnih 40 sati nedeljno. Umor, poremećaji sna, pad koncentracije i dugoročne zdravstvene posledice samo su deo cene koju plaćamo za 'hustle' mentalitet, prenosi Tportal.hr.

Višak sati na poslu – manjak zdravlja

Godinama se ganjanje rezultata i produktivnosti pretvaralo u takmičenje ko može da radi više i duže. No, dr Ashvini Nadkarni s Harvard Medical School upozorava da dugotrajni prekovremeni rad ostavlja ozbiljne posledice na mozak i telo.

- Duga radna nedelja povećava rizik od metaboličkih poremećaja poput dijabetesa, ali i menja delove mozga zadužene za planiranje, organizaciju i pamćenje- ističe Nadkarni.

Istraživanja su pokazala da oni koji rade 52 sata nedeljno ili više imaju čak 19 posto veći volumen dela mozga povezanog s pažnjom i radnom memorijom – što nije nužno dobra vest, jer se radi o znaku preopterećenja.

Osim toga, predugi radni sati usporavaju brzinu obrade informacija i narušavaju sposobnost učenja.

- Odmor je ključan za konsolidaciju pamćenja i kvalitetno učenje- zaključuje Nadkarni.

Prvi znakovi su problemi sa snom

Kristina Muler, stručnjakinja za mentalno zdravlje na radnom mestu, ističe za Newsweek da je poremećaj sna najčešći i najpotcenjeniji prvi simptom hroničnog preopterećenja.

- Bez dovoljno sna, mozak ne može da obradi i smesti informacije, reguliše emocije i da bude kreativan. Kad smo preopterećeni, stalno smo u 'modu preživljavanja'- objašnjava Muler.

Dugoročno, hronični prekovremeni rad vodi do pada koncentracije, slabijeg pamćenja i sve većeg umora. Problem je što mnogi ne primete štetu dok se ne pojave ozbiljniji zdravstveni ili porodični problemi.

- To je kao da protiv sebe gomilate kamate – šteta se nakuplja polako, ali sigurno- slikovito opisuje Muler.

Odmor nije luksuz, već potreba

Jedna od najvećih zabluda današnje 'hustle' kulture je da više rada znači i više rezultata. Stručnjaci upozoravaju da je za dugoročnu produktivnost nužan – odmor. Kvalitetan san, jasne granice i vreme za opuštanje biološke su potrebe, a ne luksuz. Bez toga, rizikujemo sindrom izgaranja, hronične bolesti i gubitak motivacije.

Da li je četvorodnevna radna nedelja rešenje?

Sve više firmi i stručnjaka zagovara skraćivanje radne nedelje kao rešenje za zdravlje i produktivnost. Najveće istraživanje sprovedeno u Ujedinjenom Kraljevstvu, u kojem je učestvovalo 61 firmi i gotovo 3.000 zaposlenih, pokazalo je da četvorodnevna radna nedelja donosi bolje rezultate: zaposleni su manje anksiozni i umorni, a mentalno i fizičko zdravlje im se poboljšava.

 - Pre eksperimenta mnogi su sumnjali da će produktivnost ostati ista, ali upravo to smo i postigli - izjavio je autor istraživanja prof. Brendan Burčel.