Jedete NOĆU? To je ZNAK POREMEĆAJA u ishrani koji ozbiljno utiče na san i zdravlje

Povremeno noćno jedenje je uobičajeno. U zavisnosti od toga kako je prošao dan, može da se večera kasnije, uzme kasna užina ili da se osoba probudi gladna ako je preskočila obrok. Ali sindrom noćnog jedenja se ne dešava samo s vremena na vreme. Dešava se nekoliko puta nedeljno, često sa više buđenja tokom noći.

Osoba koja ima sindrom noćnog jedenja, ne spava celu noć. Telo je budi da bi jela. Žudi za slatkišima i hranom bogatom ugljenim hidratima. Možda ima osećaj da neće moći ponovo da zaspi ako nije sita. Ujutru se ne oseća odmorno niti ima apetit za doručak. Ovo može da utiče na njeno raspoloženje i na sposobnost da funkcioniše na poslu ili u školi.

Simptomi sindroma noćnog jedenja

Simptomi noćnog sindroma jedenja uključuju:

Buđenje usred noći da bi se jelo (više puta tokom noći i više od četiri puta nedeljno).

Unošenje više od 25 odsto ukupnog dnevnog unosa hrane nakon večere i pre doručka.

Žudnja za hranom bogatom kalorijama, ugljenim hidratima ili šećerom tokom noći.

Svesnost o noćnom jedenju i sposobnost da se to zapamti tokom dana.

Preskakanje doručka ili neunošenje prvog obroka sve do popodneva.

Nemogućnost normalnog funkcionisanja tokom dana.

Osoba može da se oseća:

Posramljeno.

Anksiozno.

Depresivno.

Poniženo.

Iscrpljeno.

Uzroci sindroma noćnog jedenja

Zdravstveni radnici ne znaju tačno šta izaziva sindrom noćnog jedenja (SNJ). Studije sugerišu da do toga dolazi zbog promena u cirkadijalnom ritmu. To je prirodni "sat" tela koji reguliše kada se osećamo umorno, budno i gladno. Ako osoba ima SNJ, njen unutrašnji sat ne funkcioniše kako treba. Telo luči hormone koji izazivaju osećaj gladi i budnosti noću, umesto tokom dana.

Sledeći faktori mogu da doprinesu razvoju sindroma noćnog jedenja:

Genetika: SNJ može da se javi u porodičnoj anamnezi, što znači da može da postoji genetska povezanost.

Stres: Može da se primeti da se simptomi pogoršavaju kada je osoba pod stresom.

Navike u ishrani tokom dana: Ako se ne unosi dovoljno kalorija tokom dana, veća je verovatnoća da će osoba da se oseća gladno i da jede noću.

Faktori rizika

Sindrom noćnog jedenja je češći kod osoba koje imaju:

Prekomernu telesnu težinu.

Depresiju ili anksioznost.

Poremećaj upotrebe supstanci.

Drugi poremećaj ishrane, kao što je bulimija nervoza ili poremećaj prejedanja.

Komplikacije sindroma noćnog jedenja

Unošenje velike količine kalorija tokom noći može da dovede do gojaznosti.

Komplikacije povezane sa gojaznošću mogu da uključuju:

Dijabetes.

Visok krvni pritisak.

Srčane bolesti.

Kako se dijagnostikuje noćni sindrom jedenja?

Zdravstveni radnik postavlja dijagnozu noćnog sindroma jedenja nakon fizikalnog pregleda i dodatnih testova. Tokom pregleda, lekar ispituje osobu o simptomima, uključujući koliko često se budi noću i šta joj pomaže da ponovo zaspi. Proverava fizičko zdravlje i postavlja pitanja o raspoloženju, emocijama i mentalnom zdravlju.

Lekar može da zatraži da se vodi dnevnik spavanja. To je zapis kada se ide na spavanje, kada se budi i šta se jede noću. Ovaj dnevnik može da pomognu lekaru da bolje razume ponašanje osobe tokom noći.

Može da se traži učestvovanje u noćnoj studiji spavanja kako bi lekar mogao da prati aktivnost osobe dok spava.

Lečenje sindroma noćnog jedenja

Za lečenje sindroma noćnog jedenja, lekar može da preporuči jednu ili kombinaciju sledećih terapija:

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Vrsta terapije razgovorom koja može da pomogne da se prepoznaju određena ponašanja i usvoje zdravije navike.

Antidepresivi: Lekovi poput selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) mogu da poboljšaju raspoloženje i pomognu u regulisanju emocija.

Progresivna mišićna relaksacija (PMR): Tehnika opuštanja mišića koja pomaže u smanjenju stresa i pripremi tela za spavanje. Takođe može da pomogne u smirivanju ako se oseća anksioznost.

Svetlosna terapija (fototerapija): Ova terapija pomaže u usklađivanju cirkadijalnog ritma, kako bi se osoba osećala pospano noću i budno tokom dana. Takođe pozitivno utiče na raspoloženje.

Melatonin: Hormon koji reguliše ciklus spavanja i budnosti. Lekar može da preporuči suplemente melatonina kako bi pomogao osobi da lakše zaspi i ostane u snu tokom noći.

Program za upravljanje telesnom težinom: Zdravstveni radnik može da pomogne da se održi zdrava telesna težina i odaberu hranljive namirnice koje će da se konzumiraju tokom dana.

Hipnoza za sindrom noćnog jedenja

Hipnoterapija (hipnoza) je vrsta terapije uma i tela koja pomaže osobi da se duboko opusti i usmeri svoju koncentraciju. Može da pomogne u upravljanju stanjima poput gojaznosti, koja je često povezana sa sindromom noćnog jedenja. Takođe može da se koristi u kombinaciji sa drugim vrstama terapije za SNJ.

Prevencija

Ne mogu da se spreče svi uzroci sindroma noćnog jedenja, ali mogu da se preduzmu određeni koraci kako bi se poboljšalo zdravlje i imao kvalitetniji san:

Biranje zdrave hrane: Kod kuće treba imati samo hranljive namirnice. Izbegavanje hrane bogate mastima i šećerom može da pomogne da se ne konzumira noću.

Praktikovanje dobre higijene spavanja: Održavanje prijatne temperature u spavaćoj sobi i odlazak na spavanje u isto vreme svake večeri. Izbegavanje kofeina i elektronskih uređaja pre spavanja.

Briga o mentalnom zdravlju: Upravljanje stresom pomoću meditacije i dubokog disanja. Ako se osećate tužno ili anksiozno, obratite se lekaru. Savetovanje i terapija mogu da pomognu da se nosite sa emocijama i poboljšate raspoloženje.

Fizička aktivnost: Redovna fizička aktivnost tokom dana pomaže da se bolje spava noću i reguliše raspoloženje, piše Cleveland Clinic.