Koliko dugo možemo bez hrane i ko ne sme na autofagiju

Sama po sebi, hrana ima brojne funkcije - energetske, nutritivne, funkcionalne, psihološke i društvene aspekte, kao što služi i za održavanje telesne mase. Bez nje faktički nema života.

Danas su popularni trendovi koji podrazumevaju "gladovanje", pa se postavlja pitanje koliko to ljudi mogu da izdrže.

Diplomirana nutricionistkinja - dijetetičarka Dubravka Tišma za N1 kaže da čovek može da izdrži bez hrane najduže tri do četiri nedelje.

- Gladovanje može značajno uticati na razgradnju proteina u telu. Kada telo nema dovoljno kalorija i energije iz hrane, mora se osloniti na razgradnju sopstvenih rezervi kako bi osiguralo potrebnu energiju za vitalne funkcije. Ovo uključuje razgradnju proteina iz mišića i drugih tkiva kako bi se oslobodile aminokiseline koje se mogu koristiti za proizvodnju glukoze putem procesa poznatog kao glukoneogeneza - objašnjava ona.

Takođe dodaje da "to može imati neke prednosti, ali samo ako se primenjuje povremeno, jednodnevno i u razmaku od mesec dana, ali ne i u svrhu gubljenja telesne mase ili terapije za određenu bolest".

Povremeno gladovanje može imati potencijalno štetne efekte na zdravlje

Povremeno gladovanje, poznato i kao povremeni post (intermittent fasting - IF), sve je popularniji pristup ishrani koji uključuje periodične cikluse posta i jedenja, a ti ciklusi podrazumevaju nedelje i mesece svoje kontinuirane primene.

- Sa zdravstvenog aspekta, povremeno gladovanje može imati neke potencijalno štetne efekte, posebno ako se ne sprovodi pravilno ili ako nije prikladno za određene osobe - navodi nutricionistkinja i dodaje da je zasnovano na biološkom procesu zvanom autofagija u kom se ćelije razgrađuju i recikliraju oštećene ili nepotrebne komponente unutar sebe, radi obnove i održavanja funkcionalnosti.

Autofagija kao proces je prvi put opisan još u 1960. godine, ali je tek 2016. godine istraživanje japanskih biologa Jošinori Ošumija, Jošinori Ota i Keiđa Mizušimija doprinelo boljem razumevanju njegovog mehanizma delovanja i njegovoj ulozi u različitim fiziološkim situacijama.

- Unutarćelijska proteoliza ili autofagija je kontrolisan proces u kom se unutarćelijske komponente okružuju membranama. Citoplazma se cepa na vezikule koje se predaju lizozomima u kojima proteaze kao proteinski enzimi razgradnje, razgrađuju unete proteine na pojedinačne aminokiseline. Dalje te aminokiseline odlaze iz lizozoma u zalihe aminokiselina koje kasnije ulaze u sintezu novih proteina - objašnjava Tišma.

Ona dalje kaže da "iako sam ovaj priprodni proces u našim ćelijama nema direktne povezanosti sa dijetom koju je osmislila Naomi Vitel, poznati dijetolog, ona se na njega poziva i njime opravdava, pa je primena takve dijete poslednjih godina stekla veliku popularnost".

- Kako gladovanje napreduje, telo može početi da razgrađuje mišićne proteine radi oslobađanja aminokiselina. To se posebno događa ako se gladovanje nastavi duže vreme, jer telo nastoji da očuva glukozu za mozak i druge vitalne funkcije. Osim mišića, telo može takođe razgrađivati proteine u organima i drugim tkivima kako bi osiguralo potrebne aminokiseline - ističe sagovornica N1.

Kako navodi, gladovanje povećava rizik za poremećaje u ishrani, može dovesti do dehidracije, ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su gubitak mišićne mase, slabljenje imunološkog sistema (proteini imaju svoju imunološku funkciju - imunoglobulini), smanjenje funkcije organa i druge metaboličke poremećaje.

Ko ne bi nikako smeo da praktikuje "gladovanje"

Tišma naglašava da deca u svim razdobljima rasta i razvoja, trudnice, dojilje, bolesne osobe, kao i stariji nikako ne bi trebali da primenjuju gladovanje ili povremeno gladovanje.

- Za decu, makronutrijenti, kao i mikronutrijenti svakodnevno učestvuju u izgradnji novih tkiva, te se svaka restrikcija može odraziti na zdravlje. Tako isto i redukcione dijete na osnovu ove činjenice, u ovoj populaciji moraju biti postepene i strogo pod nadzorom stručnih lica - nutricionista dijetetičara i dijetologa - objašnjava ona.

Nutricionista se osvrnula i na trudnice jer su za njih nutrijenti ključni kako za pravilan razvoj ploda, tako i za sveopšte stanje njenog organizma.

- Bolesnim osobama, u zavisnosti od vrste oboljenja, potrebna je energija koja će im obezbediti dobar imunitet kao I vitalnost u borbi za izlečenje - kaže ona.

Kada su u pitanju stariji ljudi, prema njenim rečima, proces razgradnje proteina nije potpuno srazmeran njihovoj sintezi, pa je konstantan i adekvatan unos svih potrebnih makro i mikronutrijenata neophodan.

Trend gladovanja sa društvenih mreža može da bude opasan

Tišma smatra da je uticaj poznatih ličnosti na opštu populaciju, i na sve sfere života veliki, ali u ovoj oblasti koja pripada zdravlju taj uticaj može biti veoma opasan i trebalo bi da bude podvrgnut strogoj proveri, cenzuri i, što je najvažnije, pojedinačnoj odgovornosti.

- Sve je više ljudi koji upadaju u ozbiljne zdravstvene probleme pod uticajem pojedinih popularnih ličnosti i njihovih teorija koje su neretko proizašle iz sopstvenih iskustava, kao i slobodnih tumačenja naučnih teorija u koje se ne razumeju u potpunosti - naglašava Tišma.

Ona smatra da je organizam svakog čoveka jedinstven, pa samim tim i pristup u rešavanju bilo kog zdravstvenog problema ili unapređenja zdravlja mora biti individualan, a što je najvažnije - mora biti vođen od strane zdravstvenog radnika, stručnjaka na polju dijetetike.