Blagi autizam, odrasli: Kasna dijagnoza, ali sve pojasni

Blagi autizam je nezvanični termin koji se obično koristi za dijagnozu poremećaja iz spektra autizma. Blago autistični ljudi imaju manje uočljive simptome, često maskirane. A izazovi sa kojima se mogu suočiti mogu biti vezani za društvenu interakciju. Pošto ove osobine mogu biti suptilne, blagi autizam se često propušta tokom ranih skrininga u detinjstvu. Stoga se dijagnoza desi kad odrastu, a neretko se nikad i ne utvrdi o čemu se radi.

Šta je blagi autizam

Termin „blagi autizam“ može da zbuni, ali ovo pitanje postaje jasnije ako znamo da je autizam poremećaj spektra sa znacima koji se kreću od najblažih do najintenzivnijih i na osnovu toga se razlikuje stepen dijagnoze, tj. u odnosu na to koliko podrške i pomoći treba onima sa autizmom.

U suštini, u pitanju su izazovi sa društvenom komunikacijom, opiranje promenama u rutini, preostaljivost na buku, mirise, dodire i druga senzorna iskustva. Osobe sa blagim autizmom mogu imati napredne obrazovne sposobnosti, ali se bore sa društvenim veštinama, senzornim izazovima ili organizacijom.

Koliko je podrške potrebno osobama sa blagim autizmom zavisi od mnogih faktora i varira od osobe do osobe.

Problem je što osobe sa blagim autizmom možda neće dobiti dijagnozu godinama, pa i decenijama, čak i nikad.

Razlog je to što znaci blagog autizma kod odraslih mogu biti teško uočljivi.

Simptomi autizma kod odraslih

Poteškoće u odnosu sa drugima – nije im lako da se stave u tuđu kožu.

Poteškoće u sklapanju i održavanju prijateljstava – odrasli sa autizmom imaju problema sa razumevanjem i poštovanjem društvenih pravila i ponekad se mogu smatrati nepristojnim ili bezobzirnim. To može otežati uspostavljanje i održavanje prijateljstava.

Izazovi u direktnoj komunikaciji – autističnoj osobi može biti teško da održi razgovor i razume govor tela, kontakt očima i izraze lica.

Poteškoće u verbalnom izražavanju – mogu reći stvari koje deluju grubo ili imaju problema da opišu ono što misle ili osećaju.

Jaka potreba za planiranjem i rutinom – autistični odrasli vole strukturu i mogu imati rigidnu rutinu. Često imaju potrebu da isplaniraju detalje svega što rade.

Odbojnost prema promenama – zbog neke promene odrasla osoba sa autizmom može da se oseti veoma neprijatno.

Anksioznost u društvu – može imati poteškoća da se prilagodi novoj društvenoj situaciji ili situacijama sa mnogo senzornih doživljaja, kao što je pretrpana prodavnica.

Intenzivno interesovanje za specifične predmete – odrasli sa autizmom mogu postati izuzetno fiksirani na određene predmete ili aktivnosti.

Zašto blagi autizam često ostane bez dijagnoze

Osobe sa blagim autizmom neretko ostanu ispod radara lekara i ovo stanje im se ne dijagnostikuje dok ne postanu stariji. Postoji nekoliko razloga za to.

Pol

Kod žena je veća verovatnoća da simptomi blagog autizma ostanu nedijagnostikovani sve dok ne postanu starije. Ponašanje kod autističnih devojčica je nešto drugačije nego kod dečaka i često se to svodi pod stidljivost i povučenost. Ako vaspitači i nastavnici smatraju to ponašanje očekivanim za devojčice, to može biti razlog za kašnjenje sa djagnozom.

Veštine maskiranja

Jedan od razloga je i maskiranje, tj. potiskivanje ili prikrivanje osobina autizma radi boljeg uklpanja sa onima oko sebe. Neki od primera su imitiranje načina na koji drugi govore, vežbanje izjava pre nego što se izgovore. Osobe sa blagim autizmom često su u stanju da bolje prikriju svoje simptome od onih sa intenzivnim znacima, kojima treba veća podrška drugih. Mogu da budu uspešni u tim svojim naporima, iako to obično na kraju izaziva nevolje.

Pogrešna dijagnoza

Ponekad osoba sa blagim autizmom može dobiti određenu dijagnozu – ali ne dijagnozu autizma.

To mogu biti sledeće dijagnoze: anksioznost, depresija, opsesivno kompulsivni poremećaj, psihoza, poremećaji ličnosti, drugi neurorazvojni poremećaji.

Tretmani za odrasle s blagim autizmom

Budući da je rutina vrlo važna oobama sa autizmom, sledeće metode mogu pomoći:

Prilagođavanje na poslu – zakazane pauze, pismena (a ne verbalna) uputstva, čepići za uši ili slušalice za smanjenje senzornog preopterećenja.

Kognitivno bihevioralna terapija (CBT) za razvoj veština suočavanja, što im zauzvrat pomaže da upravljaju odnosima i da se nose sa frustracijama na poslu i u životu.

Radna terapija koja se fokusira na veštine rešavanja problema, izgradnju samopouzdanja, upravljanje senzornim izazovima i preuzimanje odgovornosti za dom i finansije.

Logopedska terapija koja pomaže u izgradnji komunikacijskih veština i sposobnosti tumačenja govora tela.

Kao i kod autistične dece, autističnim odraslima je takođe potreban tretman i podrška, između ostalog, za odlazak na terapiju ili uzimanje lekova koji će im pomoći da se nose sa simtomima, piše VeryWellHealth.com.