Što se događa s mislima i reakcijama na samrti?

Dok je naša majka ležala na samrti, moja sestra i ja smo sedele uz nju, držali smo je za ruku i šaputali reči utehe dok uređaj u bolnici nije pokazao ravnu crtu.

Čuli smo da lekari često svedoče pozitivnim reakcijama kod pacijenata ako voljeni razgovaraju s njima u tim poslednjim trenucima.

Intuitivno smo pomislili da bi majka mogla možda da nas čuje. Niko sa sigurnošću ne zna šta se događa dok umiremo, ali istraživanja struke pokazuju da bi naša intuicija mogla biti u pravu, ispričao je dr Brajan E. Robinson, američki književnik, psihoterapeut i profesor na fakultetu Severne Karoline.

- U poslednjim satima pre očekivane prirodne smrti, mnogi ljudi ulaze u razdoblje neregovanja na okruženje. Ljudi koji su doživeli smrt bliskih ljudi uglavnom kažu da oni čuju neobične zvukove ili da čuje kako je proglašavaju mrtvom. U revolucionarnoj studiji iz juna 2020. godine objavljenoj na Scientific Reports, naučnici su otkrili prve empirijske dokaze da neki ljudi mogu da čuju šta se događa oko njih tokom te faze negiranja, nekoliko sati pre smrti - pojasnio je.

Radi se o istraživanju naučnika sa fakulteta Britanske Kolumbije koji su pomoću EEG indeksa merili električnu aktivnost u mozgu pacijenata iz hospicija u bolnici St. John's kad su bili pri svesti i kad su prestali da reaguju.

Takođe, u istraživanju su koristili i kontrolnu grupuu mladih, zdravih učesnika. Pratili su reakcije mozga na tonove i otkrili da su slušni aparati umirućih pacijenata reagovali slično onima kod mladih, zdravih ispitanika, i to samo nekoliko sati pre nego što su preminuli.

Zaključili su da 'mozak koji umire reaguje na zvučne podražaje čak i tokom nesvesnog stanja i da je sluh poslednje čulo koje ulazi u proces umiranja'.

Mnogi ljudi koji su imali iskustva blizu smrti opisuju to kao osećaj strahopoštovanja ili blaženstva, kao i to da su se nevoljno vratili u svoja tela.

Dr Džil Bolte Tejlor, američka naučnica koja se bavi istraživanjem mozga, opisala je vlastito iskustvo nakon što je doživela moždani udar u svojoj knjizi 'My Stroke Of Insight'. Kaže da je osetila strahopoštovanje dok je umirala nakon što je došlo do krvarenja u levoj polovini mozga, a to se širilo toliko brzo da je posle četiri sata bilo veličine šake.

- Ulazila sam i izlazila iz svesti svojom desnom polovinom mozga. Kad sam stigla u bolnicu, krvarenje je bilo približno veličine šake u livoj polovini. Tokom jutra sam ušla u neku blaženu euforiju, svest moje desne strane mozga. A onda bih se vratila i bavila detaljima o tome kako sebi pomoći - ispričala je i dodala da je tokom te borbe za život upadala naizmenično u nesvesno i svesno stanje tokom kojeg je znala što se događa s njom i oko nje, ali osećaja straha nije bilo.

- Bila sam vrlo blagoslovljena. Nisam se nimalo bojala. Ležala sam tamo u blaženoj euforiji u desnoj strani mozga. Ili sam bila u levom mozgu, zaokupljena pokušajima shvatanja šta treba da uradim da upravljam vlastitim spašavanjem - prisetila se iskustva koji joj se urezao u pamćenje za ceo život.

Moždani udar joj je promenio život, prioritete, ali i neka shvatanja

- Moždani udar me je promenio sto posto. Udaljilo me od verovanja da sam centar sveta i da je važno samo 'ja i moje'. Ceo taj krug, svest o meni kao pojedincu, je nestao, a u nedostatku fokusa na sebe prebacila sam se u svest da sam deo čovečanstva. Postala sam otvorenija, ekspanzivnija i fleksibilnija prema mogućnostima, za razliku od 'evo što želim, a ovo su koraci koje ću preduzeti da bih dobila ono što želim'. Odmakla sam se od linearnog načina gledanja na svet i svog odnosa prema njemu. Živim otvorenije prema mogućnostima onoga što može da bude i što mi najviše odgovara - kaže dr Džil.

Kaže i kako je na smrtnoj postelji shvatila šta je zapravo važno u životu, tako da su joj danas prioriteti sasvim drugačiji nego pre moždanog udara.

- Autentično ja je deo nas za koji čvrsto verujem da se pojavljuje u posljednjih pet minuta našeg života. Kad smo na smrtnoj postelji, levi deo mozga počinje da se rasipa, a mi se odmičemo od svih akumulacija i spoljnjeg sveta, jer to više nije vredno. Vredno je ono što smo kao ljudi i što smo svojim životima uradili da bismo pomogli drugima. Svi se suočavamo s tim i mislim da je to 'sudnji dan', ali mislim da to nije nešto što je izvan nas, to je procena nas samih - nastavila je.

Obzirom da je po stručnjacima sluh čulo koje među poslednjima nestaje, a kao što kaže dr Tejlor, blaženo iskustvo može da zameni strah od umiranja, ove informacije bi mogle da budu korisne za pružanje utehe porodici i prijateljima i usmere ih kako da se ponašaju dok stoje uz postelju voljene osobe kojoj nije preostalo puno života, prenosi psychologytoday.com.