Šta se ne govori osobi koja je pod stresom?

Kada vam dođe neko ko je pod stresom i želi da se ispoveda, morate znati da ova osoba nije u potrazi za savetim i rešenjima. Naime, psiholozi savetuju da ljudi koji su pod stresom prvenstveno želi da ih neko sasluša, odnosno da oni izbace iz sebe to što ih muči i da nastave dalje, vaši saveti nisu nužni.

Štaviše, u želji da pomognete osobi koja oseća veliki stres, želeći da joj date savet često pogoršate stvari, odnosno osoba se može osećati kao da joj pametujete, zbog čega se može osećati još gore.

Drugim rečima, prijatelj koji je u nevolji ne traži savet kada traži vašu pomoć, samo želi da ga saslušate.

U razgovoru s osobom koja je pod stresom izbegavajte reči "trebalo bi". Ako kažete "trebalo bi" nekom ko je emotivno ranjiv ne samo da je sebično nego te reči potpuno poremete njihova osećanja i misli.

To je kao da kažete "To što ti osećaš ili mislić je pogrešno i trebalo bi da uradiš to što ja osećam i mislim."

Takođe u razgovoru s osobom koja je pod stresom pazite na sledeće:

Budite pažljivi s pitanjem "zašto". Ako pitate nekoga zašto se oseća na određen način može da zvuči kao da ga osuđujete.

Postavljajte pitanja na koja osoba ne može da odgovori samo s "da" ili "ne". Zapamtite, ta osoba koja vam se žali želi da se isprazni, tako da pitanja koja zahtevaju opširniji odgovor od "da" ili "ne" su poželjna.

S takvim pitanjima postižu se tri važne stvari:

1. Pokazujete da osobu aktivno slušate, odnosno, obraćate pažnju na to šta vam priča.

2. Pokazujete da vam je stalo do te osobe i do njenog raspoloženja.

3. Osoba koja se žali može da se izrazi svoja osećanja verbalno i racionalno.