Dan "teških misli" može vas dovesti do loših izbora

Prirodni biološki procesi funkcionišu tako što u borbi protiv kognitivnog umora - favorizuju olako i kratkoročno donošenje odluka.

Studija je objavljena u časopisu "Current Biology" i istraživala je kognitivni umor spektroskopijom magnetne rezonance tokom radnog dana. Ovaj alat meri elektromagnetne signale unutar metabolita mozga.

Za potrebe studije, dve grupe učesnika su obavljale zadatke koji su bili kognitivno zahtevni ali i one koji su bili laki. Nakon toga - morali su da donesu određene odluke.

Podaci su pokazali da su markeri umora koji se odnose na izbor prisutni samo u grupi sa velikim zahtevima, i da su ti učesnici odluke donosili uz minimum napora i promišljenja, ne trošeći mnogo vremena na razmatranje opcija.

Istraživači su otkrili da je grupa koja je imala "težak dan za razmišljanje" pokazala povećane nivoe glutamata u kognitivnom kontrolnom regionu mozga u poređenju sa onima koji su imali "opuštenije periode u aktiviranju mozga tog dana".

Glutamat je neurotransmiter (ili hemijski glasnik) u mozgu koji ima "ekscitatorne efekte", što znači da zapravo može uzbuditi ćelije, čak do njihove smrti, prema prethodnim istraživanjima.

Podaci studije takođe pokazuju da ovo povećanje glutamata pokreće prirodni mehanizam regulacije u kognitivnom regionu mozga, što smanjuje kontrolu osobe nad donošenjem sopstvenih odluka.

Ova studija pokazuje da nakon dana napornog razmišljanja i moždanog naprezanja možete doživeti smanjenu sposobnost donošenja odluka, a vaš mozak će "birati" opcije koje zahtevaju minimalni napor.

Istraživači su otkrili da je grupa koja je imala „težak dan za razmišljanje" pokazala povećane nivoe glutamata
Pošto postoji prirodni porast nivoa glutamata u mozgu nakon dana intenzivnog razmišljanja, postaje teže koristiti prefrontalni korteks, region mozga koji kontroliše naše misli i donošenje odluka, naučno je objašnjenje.

Iz studije možemo da naučimo da je normalno osećati zamor mozga nakon dana napornog razmišljanja, i da, iako možda nismo svesni koliko je naš mozak umoran, trebalo da razmotrimo svoje sposobnosti da donosimo odluke i da ih možda odložimo kada budemo odmorniji.

Odmorite i nahranite mozak

Jasno je da, kada je pod uticajem teškog razmišljanja mozgu treba adekvatna hrana kako bi se lakše regenerisao.

Lekari sugerišu da u periodima intenzivnog promišljanja i napora po pitanju moždanih aktivnosti - treba da jedete hranu bogatu hranljivim materijama, uključujući antioksidante, zdrave masti, vitamine i minerale. Neke od najboljih namirnica za mozak uključuju avokado, bobičasto voće, lisnato povrće, orahe, kokosovo ulje, bujon od kostiju i crnu čokoladu.

Pokušajte sa prirodnim suplementima kao što su ženšen, ginkgo biloba, omega-3 riblje ulje, i namirnice bogate vitaminom B12.

Iz ove studije je jasno da je mozgu potrebno vreme da se odmori. Za početak, pobrinite se da spavate dovoljno svake noći - potrebno je najmanje sedam sati.

Takođe je važno da pravite pauze tokom dana da biste se oporavili. To može uključivati laganu šetnju na otvorenom, razgovor sa voljenom osobom ili mirno sedenje uz šoljicu čaja.

Smanjite stres koliko možete. Stres povećava nivoe kortizola, što utiče na kognitivne funkcije, energiju, san i još mnogo toga. Kada je stres hroničan ili se javlja svakodnevno, može imati štetan uticaj na vašu sposobnost razmišljanja i donošenja dobrih odluka.

Svakodnevno kretanje povećava energiju i spoznaju, poboljšava san i pomaže u ravnoteži vaših hormona. Odlučite se za najmanje 30 minuta vežbanja svakog dana. Ovo može uključivati hodanje, trčanje, vožnju biciklom, plivanje, ples, dizanje tegova, jogu, pilates i još mnogo toga.