Kako da prepoznate otrovne pečurke?

Osim nekoliko stotina jestivih, nejestivih i lekovitih, postoji nekoliko desetina otrovnih pečuraka.

Pod pojmom otrovne pečurke podrazumevaju se sve one vrste koje u organizmu izazivaju patološke promene i oštećenja organa. Neke izazivaju blage reakcije kao što su bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje ili alergijske reakcije koje su prolazne, ali postoji i jedan broj vrsta koje izazivaju mnogo ozbiljnija oštećenja, pa čak i smrt.

Do trovanja najčešće dolazi zbog zamene jestivih gljiva onima koje su otrovne. "Biserke" se mogu zameniti otrovnom panterovkom, "zeke" su takođe problem i zahtevaju dobro poznavanje gljiva jer im boja šešira često varira.

Trovanja sa kratkim inkubacionim periodom (od pola do tri sata) ispoljavaju se u vidu pet sindroma: gastrointestinalni, muskarinski, muscimolski (mikoatropinski), psilocibinski (psihotomimetski) i koprinski (alergijski). Ova trovanja imaju povoljan tok i ishod.

Gastrointestinalni sindrom izazivaju gljive poznate kao "bljuvara, ludara, tigrasta vitezovka, zavodnica..."

Dug inkubacioni period, u trajanju od tri sata do nekoliko dana, karakteriše trovanja sa oštećenjem jetre i bubrega. Ona imaju tešku kliničku sliku i često smrtni ishod.
Kako prepoznati otrovne pečurke?

Postoje razni mitovi kako najsigurnije prepoznati otrovnu gljivu:

- otrovne potamne ako se kuvaju sa srebrnom kašikom;

- daju žutu boju pirinču kad se kuvaju zajedno;

- beli luk kuvan sa njima potamni;

- ne mogu se ljuštiti;

- ako živina jede otpatke od gljiva dobre su (jedan od najopasnijih jer životinje imaju drugačiji gastrointestinalni trakt).

Bez dobrog poznavanja pečuraka i društva osobe koja je odličan poznavalac ne treba se upuštati u branje. Postoji zabluda da ima potpuno identičnih jestivih i otrovnih gljiva. One se mogu raspoznavati po određenim karakteristikama.

Amanitinski (faloidinski) sindrom izazivaju "zelena pupavka" (Amanita phalloides), "bela pupavka" (Amanita verna), "smrdljiva pupavka" (Amanita virosa), ali i 14 drugih gljiva. Smrtna doza je od pet do deset miligrama, odnosno 20 grama gljive.

Latentni period je 12 sati, zatim se javljaju gastrointestinalne tegobe, drugog do trećeg dana toksični hepatitis (uvećana jetra, povišeni enzimi, bilirubin, smanjena sintetska funkcija jetre), toksična lezija bubrega. Pored lavaže želuca uz primenu aktivnog uglja, nadoknade tečnosti i elektrolita, primenjuju se hepatoprotektivi, druga simptomatska i podržavajuća terapija, a odlične rezultate daje plazmafereza. Šanse za izlečenje su znatno veće ako se sa specifičnom terapijom započne u prvih 48 sati.

- Upozorenje svima onima koji koriste gljive za jelo, kao i beračima je da budu maksimalno oprezni. Odgovornost za zdravlje i ličnu bezbednost je na svakome ko bere i jede samonikle gljive. Takođe, treba biti pažljiv prilikom kupovine pečuraka na pijacama. Na deklaraciji bi trebalo da bude istaknuto ime pečurke, uzgajivača i koja institucija je obavila kontrolu kvaliteta - poručuju na VMA.

Upozorenje zdravstvenim radnicima je da obavezno konsultuju Nacionalni centar za kontrolu trovanja VMA na telefon 011/3608-440, jer je specifičnu terapiju neophodno započeti u prvih 48 sati.