Košta više nego što mislite: Šta da radite ako imate veliku količinu sitnog novca?

Kovani novac, baš kao i papirne novčanice i bezgotovinsko plaćanje, predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. To znači da trgovci imaju obavezu da prihvate plaćanje u kovanicama, bez obzira na apoen, čak i kada je reč o većoj količini sitnog novca. Ukoliko trgovac odbije takvo plaćanje, građani imaju pravo da se obrate nadležnoj inspekciji ili da ulože prigovor Narodnoj banci Srbije, piše Kamatica.

Zašto se građanima ipak savetuje da ne gomilaju sitan novac

Iako je plaćanje kovanicama dozvoljeno, iz Centralne banke apeluju da se sitan novac ne zadržava kod kuće, već da se koristi u svakodnevnom prometu. Razlog nije samo praktične prirode.

Plaćanje velikom količinom kovanica može da izazove gužve na kasama i uspori rad prodavnica, ali veći problem nastaje kada se sitni apoeni povuku iz opticaja. Tada dolazi do njihove nestašice na tržištu, što zahteva dodatno kovanje.

Kovanje sitnog novca skuplje od njegove vrednosti

Izrada kovanog novca postaje sve skuplja zbog rasta cena metala na svetskim berzama. Kod najmanjih apoena, poput kovanica od jednog i dva dinara, troškovi proizvodnje premašuju njihovu nominalnu vrednost.

Ipak, kovanje je neizbežno jer je dinar osnovna novčana jedinica u Srbiji, a sitni apoeni su neophodni za funkcionisanje gotovinskog platnog prometa.

Ko sme da proceni da li je novac oštećen

Još jedan čest problem u praksi je odbijanje novčanica uz obrazloženje da su oštećene. Važno je znati da trgovci nemaju pravo da samostalno procenjuju da li je novčanica nevažeća.

Procenu da li se novčanica može zameniti ili povući iz opticaja može da donese isključivo Narodna banka Srbije. U suprotnom, odbijanje plaćanja predstavlja povredu prava potrošača.

Šta građani treba da znaju

Plaćanje kovanicama je dozvoljeno i trgovci su dužni da ga prihvate, ali se građanima savetuje da sitan novac koriste redovno, a ne da ga gomilaju.

U slučaju odbijanja plaćanja ili drugih nepravilnosti, moguće je podneti prijavu nadležnim organima. Na taj način se štite i prava potrošača i stabilnost novčanog prometa.