Problemi sa koncentracijom? Uz vežbu vratite fokus

Dobra vest je, međutim, da um može ponovo da nauči da se bolje fokusira, ali je neophodno razmišljati o pažnji. Mozak je mišić koji, kao i drugi mišići u telu, moramo da ga treniramo. Dr Amiši Dža dao je Gardijanu nekoliko saveta kako da pokrenete mozak svakodnevnim vežbama.

Amiši, profesor kognitivne i bihejvioralne neuronauke na Univerzitetu u Majamiju, stručnjak je za nauku o ljudskoj pažnji. Ona je za Gardijan rekla da je jedan od razloga zašto nismo bili u stanju da se dobro koncentrišemo u poslednje vreme bio preterani stres. U stanju stresa, često počinjemo da dramatizujemo stvari i stvaramo izmišljene scenarije u našim glavama. Ova pojava utiče na našu "radnu memoriju", odnosno na količinu informacija koje možemo imati na umu i koristiti u obavljanju zadatka. Na primer, biranje reči u e-poruci ili čitanje stranice u knjizi.

- Radna memorija je poput mentalne ploče sa mastilom koje nestaje. Kada je ova tabla puna misli, osećanja i slika u vezi sa onim što nas opterećuje, nema mesta za nove informacije. To može učiniti da naš um pomrači ili da postanemo nervozni i da se osećamo neprijatno zbog svog okruženja, izazivajući osećanje krivice koje otežava koncentraciju - kaže Dža. 

Prema rečima lekara, važno je da posmatramo svoj um i skrenemo pažnju na svoje misli. Ona savetuje da svakog dana podesite tajmer na 12 minuta, tokom kojih ćemo izvoditi kratku vežbu.

Potrebno je da sedimo uspravno, zatvorimo oči i fokusiramo se na oblast u kojoj dišemo istaknutije, obično u grudima ili dijafragmi.

Nakon toga, skrećemo pažnju na ovu oblast i primetimo kada nas naše misli ili osećanja povlače iz ove oblasti. Pojavljuje se sećanje koje nas podseća da moramo pisati na mejl. Radi se o tome da primetite kada se ta memorija uključi i vratite je nazad.

Važan korak ka boljem fokusiranju je prihvatanje ključne istine da ne možemo jednostavno odlučiti da imamo neograničenu pažnju. Morate da radite na tome. Problem je što trenutno imamo mnogo više izvora ometanja . Mi nismo samo primaoci sadržaja, već i njegovi dobrovoljni učesnici. Međutim, važno je shvatiti izvor naše smetnje i predstaviti svoj um.

Samo nekoliko minuta sagledavanja uma dnevno može nam, prema rečima lekara, značajno pomoći da se bolje koncentrišemo. Nije bitno da ispraznimo svoj um, već da naučimo da živimo sa svojim mislima i znamo kako da ih kontrolišemo, umesto da one kontrolišu nas.