Ljudi koji aktivno treniraju više cirkaju: DOKAZANO

Studija iz oblasti medicine i nauke u sportu, koju je sproveo istraživački tim na Institutu Kuper u Dalasu, nudi novu perspektivu u vezi vežbanja i alkohola. Mnoge prethodne studije bile su usredsređene na sportiste koji se takmiče, posebno na fakultetske timove, gde visok nivo konzumiranja alkohola uglavno biva posledica društvenog pritiska (bratstva na prmier), a ne lične želje za pićem.Nova studija se umesto toga bavila podacima 38.000 zdravih pacijenata, životne dobi između 20 i 86 godina koji su bili na preventivnim testiranjima na klinici Kuper.

Kardiorespiratorna sposobnost ispitanika procenjena je testom na traci za trčanje do iznemoglosti. Na osnovu tih rezultata, podeljeni su u pet jednakih grupa pri čemu je najniža grupa klasifikovana kao niska, zatim dve sledeće kao umerena, a dve najveće kao visoka kondicija. Što se tiče konzumacije alkohola, oni koji konzumiraju tri ili manje pića nedeljno smatrani su lakim unosom; do sedam za žene i 14 za muškarce je bio umeren unos; a iznad toga je bilo težak unos alkohola.

Rezultati

Glavni rezultat je bio da su ljudi sa umerenom i visokom sposobnošću daleko skloniji da piju umereno ili teško, nego manje sposobni. Za žene, visoka fitnes sposobnost više je nego udvostručila šanse da unose umeren ili težak nivo alkohola. Kod muškaraca je to povećalo izglede za 63 odsto.

Zanimljivo je pitanje zašto postoji veza između vežbanja i konzumiranja alkohola. Autori studije oprezno sugerišu da ovo prvo može uzrokovati drugo.

To se, možda, dešava zbog psihološkog fenomena koji se naziva efekt licenciranja: kada se osećate kao da ste učinili nešto „dobro“, nagradite sebe dopuštajući sebi da učinite nešto „loše“. Zaista postoji mali dokaz da ljudi imaju tendenciju da piju više u danima kada su vežbali više nego obično.

Druga škola mišljenja

Studija iz 2014. godine sa istraživačicom Li Ležr sa Univerziteta u Hjustonu, na primer, povezala je vežbanje i konzumiranje alkohola, sa načinima koje mozak koristi u taženju senzacija. Ovo zatim utiče na način na koji vaš mozak oslobađa dopamin. U narednom radu, Ležr i njene kolege definišu četiri različita motiva za povezivanje vežbe i alkohola, koje nazivaju: napornim radom, slavljem, slikom o telu i osećajem krivice. U prva dva, vežbanje dovodi do konzumiranja alkohola; u druga dva, konumiranje alkohola dovodi do vežbanja.

Da li će vas trčanje pretvoriti u alkoholičara ili će vas spasiti da to nikada i ne postanete, ipak zavisi od mnogo drugih faktora, te je generalizacija nemoguća.