Promene na nogama? Idite na pregled srca

Ako uočite neke od sledećih promena na nogama, možda ne bi bilo loše da posetite lekara.

Simptomi bolesti perifernih arterija:

sjajna koža na nogama

bolni grčevi u kukovima (jednom ili oba), u bedrima ili u mišićima potkolenice, i to nakon određenih aktivnosti, poput hodanja ili penjanja stepenicama

utrnulost ili slabost nogu

hladnoća u jednoj potkoljenici ili stopalu, posebno u poređenju s drugom stranom

rane na prstima, stopalima ili nogama koje neće da zarastu

promena boje nogu

sporiji rast dlaka na stopalima i nogama

sporiji rast noktiju na nogama

bez pulsa ili je puls slab u nogama ili stopalima

erektilna disfunkcija kod muškaraca

Faktori koji povećavaju rizik od razvoja bolesti perifernih arterija uključuju pušenje, dijabetes, gojaznost (indeks telesne mase veći od 30), visoki krvni pritisak, visok holesterol, starenje (naročito nakon 50 godine života)i porodična istorija bolesti perifernih arterija, bolesti srca ili moždanog udara.

Ljudi koji puše ili imaju dijabetes su zbog smanjenog protoka krvi pod najvećim rizikom od razvoja bolesti perifernih arterijac.

Napominju da lečenje bolesti perifernih arterija ima dva glavna cilja:

Upravljajte simptomima, poput bola u nogama, tako da pacijent može normalno da nastavi s fizičkim aktivnostima.

Zaustavljanje napredovanja ateroskleroze u celom tijelu kako bi se smanjio rizik od srčanog i moždanog udara.

Kao prvo, važno je promeniti neke životne navike da bi rizik od razvoja komplikacija bio što manji. Na primer, ako pušite - prestanite s tim, ako bolujete od dijabetesa, držite ga pod kontrolom. Takođe, hranite se zdravo, redovno vežbajte, skinitee višak kilograma i pokušajte da živite sa što manje stresa.

Ako imate simptome bolesti perifernih arterija moguće je da će vam biti potreban dodatni medicinski tretman. To mogu biti ljekovi za sprječavanje stvaranja krvnih ugrušaka, za snižavanje krvnog pritiska i holesterola tkao i za kontrolu bola i drugih simptoma.
Postoje i zahvati na krvnim sudovima koji pomažu - angioplastika i aterektomija.

Angioplastika je postupak koji se praktikuje za otvaranje začepljenih krvnih sudovai to na način da se u venu ili arteriju putem katetera umetne mali balon koji se potom na mestu suženja naduva. To se često kombinuje sa postavljanjem male žičane mreže - stenta koji arteriju kasnije drži otvorenom, odnosno smanjuje mogućnost ponovnog suženja.

Aterektomija je postupak uklanjanja naslaga iz iz arterija, koje ometaju protok krvi. Kad se te naslage uklone, arterija se širi i poboljšava se cirkulacija.

Ateroskleroza se može pojaviti u bilo kojem delu tela

Prema nekim procenama, oko 17,5 miliona ljudi u svetu premine od kardiovaskularnih bolesti svake godine. Kardiovaskularne bolesti uglavnom su prouzrokovane aterosklerozom - promenama, oštećenjima i naslagama na zidovima arterija.