Samuju i za praznike: Kako to prevazići?

Za ljude poput penzionerke Kolen Džonston (68) velika okupljanja i porodične proslave iz očiglednih razloga ove godine nisu opcija, ali joj je teško svakako većinu vremena provodi u potpunoj izolaciji, piše "Today".

Nije jedina koja se oseća izolovano. U studiji Američkog udruženja penzionera (AARP) i Ujedinjene zdravstvene fondacije objavljenoj u oktobru 2020. godine, više od polovine starijih od 50 godina osetilo je socijalnu izolaciju tokom pandemije.

- Razumem situaciju i u potpunosti prihvatam i podržavam sve ono što doktor Fauci i drugi stručnjaci pričaju o tome kako se zaštititi i ja to podržavam, ali u mom srcu je teško. Teško je suočiti se sa perspektivom praznika. Usamljenost koju osećam je zapravo nepodnošljiva. Imam veliku porodicu i bolno je što nećemo biti na okupu - kaže Džonston.

Ona nije među ljudima koji će prihvatiti samosažaljenje i aktivno traži načine da se oseća bolje, malo je preporuka za starije ljude koji žive sami u domaćinstvu.

- Postoji mnogo članaka pod naslovom "Kako se nositi sa činjenicom da ove godine neću videti baku“, ali šta je sa bakom? Pročitala sam da bi trebalo da igram društvene igre. Sjajno, ali s kim da ih igram - nastavlja Džonston.

Usamljenost starijih osoba predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik

Kroz ovo pitanje skreće se pažnja na činjenicu da, iako je socijalna izolacija tokom pandemije svima teška, možda je najteža starijim ljudima koji žive sami. Izolacija i usamljenost takođe mogu predstavljati ozbiljne zdravstvene probleme.

Doktorka Šana Feibel, psihijatar sa Univerziteta u Sinsinatiju, intenzivno radi sa gerijatrijskim pacijentima i kaže da je izolacija za većinu njih najteži deo pandemije.

- Mnogi od njih su navikli da se druže sa prijateljima, odlaze na verska okupljanja i volontiraju. Sve ovo im je sada zatvoreno zbog kovida. Pored toga, dok mlađi pacijenti mogu da koriste Internet i druže se preko Zuma, mnogi gerijatrijski pacijenti ili nemaju pristup računaru ili ne znaju kako da ga koriste - ističe Feibel.

Šari Botvin, autorka knjige "Thriving After Trauma: Stories of Living and Healing", leči mnoge pacijente starije od 70 godina. Pandemija je, kaže, za njih vrlo teška.

- Sve ovo pokreće puno starih trauma, gubitaka i tuge. Plaše se da uopšte napuste svoj dom kako se ne bi zarazili. Imalo je smisla još u martu i aprilu kada smo tako malo znali o COVID-u, ali sada znamo da se ne možete zaraziti u šetnji ako preduzmete preporučene mere predostrožnosti, ali često se ljudi i dalje plaše da izađu napolje - kaže Botvin.

Kako prevazići osećaj usamljenosti?

Ljudi poput Kolen koji su odlučni da slede sigurnosne protokole ali istovremeno i da održavaju pozitivan stav mogu pomoći sami sebi, ali postoje i neke druge strategije koje preporučuju stručnjaci za mentalno zdravlje.

1. Budite svesni svojih osećanja

Ako se osećate tužno, besno, uznemireno ili sve to i više, prvi i najvažniji korak koji trebate preduzeti je da prihvatite te emocije. Ne pokušavajte da ih potisnete ili ignorišete.

2. Razgovarajte sa nekim ko vas razume

Jedan klijenata autorke Bitvin se borio sa samoćom, ali kaže da se oseća mnogo bolje otkako je počeo više da razgovara sa drugima, koji prolaze kroz isto.

3. Jasno definišite šta želite od porodice

Dea Dean, licencirani profesionalni savetnik, rekla je da često čuje od starijih klijenata da ne žele da opterećuju svoje porodice. Oni kriju želju za kontaktom. Ali ovo je samo siguran način da utonetu u samoću. Dean predlaže bolju strategiju da prepoznate šta želite od svoje porodice i budete što otvoreniji u tome.

4. Ograničite gledanje vesti

Važno je biti u toku sa situacijom, ali je takođe važno i odvojiti se od svega. Botvin predlaže da prilikom gledanja vesti imate na umu pitanja koja vas zanimaju i na koja želite odgovore, a kada dobijete te odgovore, isključite televizor.

5. Radite na sebi

- Imam klijentkinju koja ima 79 godina i upravo je pokrenula sopstveni posao jer je oduvek želela da bude dizajner enterijera. Nedostaju joj unuci i postala je veoma tužna, ali kada se oseća kao da ne može da podnese još jedan dan izolacije, smišlja ideje za svoj posao. Slika, crtanje, radi jogu ili uči nov jezik, kako bi se odvojila od osećaja usamljenosti - nastavlja Botvin.