Zašto je Branka Petrić pričala Bekimu da ga voli kao brata?

- Knjigu je izdao 2001. godine i smatrao je da je rekao ono što je imao da kaže, i da je ono što je imao da napiše - napisao. Zato je mislio da nije potrebno da daje izjave i intervjue. Ako čitaoci prihvate njegovu knjigu, to je za njega bilo sasvim dovoljno. Takođe, on se bio potpuno povukao iz javnog života, i to ne samo kao glumac na sceni i ispred kamere, već i kao ličnost koja više nije želela da se eksponira. U našim životima i u onome što živimo ima mnogo estradnog, a on nije želeo da išta što čini na to liči. Imao je dobro samoosećanje sebe i veliku skromnost, a s druge strane, možda, i osećanje velike vrednosti - rekla je Branka Petrić u "Uranku" na televiziji K1.

Poznata glumica kazala je da je novo izdanje prve Bekimove knjige, o detinjstvu i dečaštvu.

- Napisao je dve knjige - prvu o periodu otkad se seća sveta i sebe, otkad se rodio pa do završetka gimnazije, dok je u drugoj opisao svoj dolazak u Beograd i internacionalnu karijeru. Mislim da njegova prva knjiga može da stane na crtu svakoj knjizi stranih autora koji su pisali o svom životu, a pročitala sam gotovo sve kada je Bekim počeo da piše svoju. Verujem da svi ljudi za određene periode u svom životu mogu da kažu da su bivali i blistavi i strašni. Ne znamo nikada šta nas sutra čeka, i naslov je vrlo dobar. Ja sam stalno nešto piskarala, vodila dnevnike, a on nikada. A kada je počeo da piše nije prestajao. Naišao je period kada je imao dosta vremena, a da je bio aktivan kao nekada, možda te knjige ne bi bilo.To što je napisao te dve knjige o svom životu, važnije mu je bilo od svih uloga i od svih uspeha - rekla je poznata glumica.

Prisetila se i situacije kada su boravili u Los Anđelesu, u kući jednog poznatog glumca, koji im je kazao da strepi svake godine koliko će para zaraditi kako bi mogao da zadrži i da održava takvu kuću.

-  Bila je to luksuzna vila na vrhu brda sa pogledom na ceo grad. Dok smo se vraćali u hotel, Bekim mi je rekao da mu ne pada na pamet da strepi da li će i koliko para da zaradi zbog kuće. Mi smo bili u takvoj situaciji kao zemlja da je mogao bez problema da živi u Beogradu, a da karijeru pravi u inostranstvu. Ako ste imali dobre agente, za čas ste svuda mogli da stignete avionom. Dino De Laurentis imao je fantastičan studio u Rimu, bio je i biznismen, i kada je video da će produkcija biti važnija u SAD- u nego u Evropi, odselio se u Ameriku. Stalno je govorio Bekimu da i on dođe, ali Bekim zbog porodice nije želeo da se seli. Nikada ga nije fascinirao taj svet, i meni se to užasno dopadalo. Meni se više dopadao taj glamur. Mislila sam uvek da ćemo kada mu se završi snimanje u Rimu ili Londonu, malo da ostanemo u tom gradu, a on se odmah vraćao kući. Shvatio je brzo da je to samo spoljna slika, a da je suština nešto drugo - rekla je glumica.

Ona je istakla da, kada se osvrne, shvata da u mladosti baš i nije bila na zemlji.

- Jedanput smo se kobajagi venčali u Rimu, jer meni nije ni palo na pamet da se raspitam da li mi trebaju dokumenta za venčanje. Ništa nismo poneli. Drugi put smo se stvarno venčali u Rimu, a kada smo kumove poveli na večeru, oni su samo pričali o tome koliko je brak grozan... A mi tek venčani! U našem domu sedeo je u fotelji, i govorio mi: Sedi preko puta mene, hoću da te gledam. Bili smo zajedno 47 godina, a u braku 43 - rekla je glumica i dodala:

- Njega nema već 12 godina. Kada se tako nešto desi pokušavate da preživite. Na sreću ja imam decu, imam razlog zbog koga i zbog čega da živim. Počeli su da mi stižu zadaci i predstave, išla sam iz jedne u drugu, i imala više premijera nego u periodima kada sam bila mnogo mlađa. To mi nije davalo prostora da se osamim i tugujem. Onda sam posle izvesnog vremena shvatila da je on bio kao moj blizanac. Otišao mi je blizanac. Jednom sam mu rekla: Ja te volim kao brata, jer nisam imala brata. A on me pitao kako to kao brata, pa sam mu objasnila da sam kod Eriha Froma pročitala da je ljubav između brata i sestre najveća ljubav. Brak je kao biljka o kojoj se čovek mora stalno brinuti - rekla je glumica.

Bolji od Nurejeva

Prisetila se Branka Petrić koliko je Bekim bio darovit za ples i scenski pokret.

- Njemu je to bilo prirodno, a mi glumci se godinama mučimo na studijama i uvežbavamo pred svaku ulogu. Imao je sjajnu telesnu motoriku, još kao dete. Gledala sam snimke iz amaterskog pozorišta u Prizrenu i kao dečak se sjajno kretao i držao telo. Jako se mučio da bi dobro naučio srpski, jer mu to nije bio maternji jezik, pa mu je profesorka na fakultetu govorila da bi mogao da bude odličan baletan. Bolji od Nurejeva! I ta profesija bila bi mu lakša jer ne bi morao toliko da se muči oko srpskog jezika - ispričala je s osmehom glumica.

O pozorištu

Branka Petrić je dobitnica ovogodišnje nagrade Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti. I danas smatra da je pozorište lekovito za dušu svakog umetnika.

- To sam rekla odavno, ali i dalje tako mislim. Pročitala sam da su tri velika glumca koja su se razbolela i koje su svi pitali zašto se ne povuku sa scene, rekli: Jedino na sceni živimo i ništa nas ne boli. Dok smo igrali "Bubu u uhu" govorila sam da mi uspemo svaki put da nasmejemo stotine, hiljade ljudi, a znamo koliko je smeh lekovit. Mi glumci lečimo i sebe i druge - rekla je glumica.