Tanja Bošković: Nisu me prosili, ni ljubavno pismo nemam

Glumica Tanja Bošković nedavno je ovenčana prestižnom glumačkom nagradom Žanka Stokić, i tako postala osamnaesta laureatkinja ovog dostignuća.

– Najteže sam u životu podnela tatin odlazak. Međutim, on je otišao srećan i bez straha, bez grča. Ali ja znam da je on sa mnom i verujem u Boga i znam da je tu. Čak mi je usfalila briga oko njega, ona svakodnevna i sasvim prozaična. Teško mi padaju i krajevi, kad se završava jedan komad, onda prestajete da se svakodnevno družite sa ljudima, tako da mi i premijere teško padaju između ostalog – ispričala je čuvena glumica svojevremeno gostujući u emisiji "Balkanskom ulicom", pa je odgovorila na pitanje da li je ikada dobijala ljubavna pisma.

– Meni nikada niko nije pisao ta pisma, nisam ih zaslužila. Isto nikada nisam imala verenički prsten. Jedina osoba koja me je ikad zaprosila je Tika Stanić u predstavi „Očevi i oci“. Nijedan prsten nisam bacila, jer ga nisam ni dobila. Recimo, moja ćerka je sad dobila prsten i ja sam presrećna. Dobila je prosidbu o kakvoj žene mogu samo da sanjaju. Meni su suze tekle.

Tanja je priznala da je uvek negovala mladalački duh, a onda se prisetila da njenoj deci nije uvek odgovoralo što im je majka takva.

– Nekad deci uopšte nije odgovoralo što sam bila tako mlada. Lana je govorila kao mala „molim te kad dolaziš u školu očešljaj se“ jer sam nosila te duge, razbarušene kose, a druge žene punđe i kratke kose. U mladosti nisu voleli što pevam. Stalno sam pevala i igrala, pa je bilo „mama saberi se“, ali sada mislim da im vrlo prija što sam ovakva. Oni su došli u godine kad mogu da podnesu moju različitost. Ona nije jedostavna i ja nisam uobičajena mama. Imam utisak da se moja deca prilično ponose mnome i zbog toga sam presrećna – istakla je glumica.

Otkrila je da nikada nije štedela novac, već je ulagala u druge stvari i svoju decu.

– Para nikad nisam imala, pa ko je video bogatog glumca, sem ako je trgovac. Nisam bogata i nikad se nisam bavila da to budem, ali sam bogata u potpuno drugom smislu. Žena sam koja troškari, volim da recimo napravim terasu, volim lepotu i sve što sam zaradila uložila sam i dala. Odgajila sam svoju decu, putovali su po belom svetu, i vrlo sam bogata u tom smsilu. A pare nisam skupljala za crne dane nikada, niti mi trebaju za tako nešto.

Slavna glumica je, takođe, ispričala kako se susretala sa predrasudama; da je znala da zbog loših komentara plače u svoja četiri zida, ali da je na kraju naučila da svaku glupost ostavi iza sebe.

– Plakala sam u tišinama, kada me niko ne vidi nakon tih prekih pogleda i ružnih reči. Umetnika možete ubiti pogledom. Preživela sam probe koje nikad neću zaboraviti. Desi se da probam neku ulogu, a ne mogu ništa, loše mi ide, ne razumem. Sedi koleginica ispred mene, drži noge na naslonu stolice i negoduje, radi ono „c,c,c“, e tad sam porasla. Inat je divna stvar. Onda su odjednom na ova moja usta izletele žabe krastače, zmijurine najgore. To je gnev. Pala sam u pravi pravcati gnev sa sve bacanjem nameštaja sa scene, podivljala sam, ali sam odrasla. Tad sam se uspravila i rekla „pusti me na miru, ja sad probam koliko god da mi treba.“ Dozvoljeno je pokušati i ne uspeti, dozvoljeno je i biti loš. Baš me briga šta misli kritika – ispričala je Tanja i dodala:

– Glupost je neizlečiva ali je deo moje ličnosti i to je strašno važno, sve muke mimo mene prođoše. Strašno je važno da znate u životu da sve dolazi od Boga i radujete mu se. U životu me ništa nije unazadilo – nešto me okrznulo po malo, ali samo sam se malo potresla i to je prošlo. Ne okrećem se, pamtim i skupljam samo dragulje. One kaljave škripce iz cipela samo istresete i zaboravite. Zaboravljanje ružnih stvari je lekovito i jako važno za zdravlje. Samo od naših misli zavisi kakvi ćemo biti, naša sloboda je sloboda da izaberemo dobrotu, od nje se niko nije razboleo - rekla je glumica.