Tanja Bošković bez dlake na jeziku: "Liče na plastične viršle": Iskreno o estetskim zahvatima i lepoti

- Meni je žao lepih devojaka koje su imale potencijal, ali su se izoperisale i sad liče na plastične viršle. Što se mene tiče, ceo život se smejem i svuda idem peške, to je tajna moje lepote, rekla je ona.

Naglašava da spoljašnje promene ne mogu doneti ono što dolazi iznutra, niti mogu zameniti autentičan izraz lica i zadovoljstvo sobom.
- Lepota jeste unutra. To nijedna od ovih sa silikonima u ustima, izoperisane, neće shvatiti o čemu im pričam. Džaba vam silikoni, koga ćete prevariti? Sebe u ogledalu, šta? To je zaista smešno, poručila je, dodajući da ne razume trendove poput ugradnje implantata u različite delove tela.

Osvrnula se i na starenje, ističući da svaka bora na njenom licu ima svoju vrednost i značenje, jer predstavlja iskustvo i snagu stečenu kroz godine.

Pored razmišljanja o lepoti, govorila je i o ličnim preispitivanjima i duhovnosti, otkrivši da je u jednom periodu razmišljala o povlačenju iz javnog života.

- Srećnom me čine posete manastirima i razgovori sa monasima. Volela bih da se zamonašim. Međutim, mora čovek da bude svestan svojih nemoći, iskreno je rekla.

Ipak, priznaje da joj nedostaje osobina ključna za takav način života, zbog čega je shvatila da njen put ide u drugom pravcu.

- Ja nemam moć poslušanja, to je veliki dar, a ja sam bila buntovnica u mladosti. Ali, postoji nešto u kreativnom biću krajnje neposlušno. Veliki je poziv od Boga, i to je blagoslov veliki za one koji su pozvani da idu u monaštvo. Ja nisam. Meni Bog to nije dao. Dao mi je darove razne, za prijateljstvo, za borbu, za umetnost, dao mi je snagu lava, ali za poslušanje nije, zaključila je glumica.