Ogolila sam se kroz Anu Garčević u "Močvari"

Ovako je reditelj Goran Bjelanović ocenio pojavu i talenat Anje Pavićević i dao joj glavnu ulogu Danice u predstavi "Balkanska carica". Tako je Anja prvi put kao glumica nastupila baš u rodnom Baru. Prethodno je na scenu stala kao balerina i u rodni grad donela srebro sa važnog internacionalnog takmičenja Sicilia barocca, održanog u Modiki. Opredelila se, ipak, da studira glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, pišu Novosti.

- Gluma je bila moja želja, ali tek kasnije. Bavila sam se baletom više od 13 godina i mislila sam da ću biti balerina, ali u jednom trenutku, zbog spleta okolnosti, počela sam da razmišljam o glumi. Živela sam u Baru, i posle trećeg razreda gimnazije otišla sam u Beograd na prijemni kod profesorke Biljane Mašić i upisala FDU. Balet mi je jednoličan i nije mi uzbudljiv, a gluma mi je zanimljivija i inspirativnija. U njoj kopkam po sebi, izlazim iz zone komfora i nisam uvek ja, tako da je razlika velika - priča za "TV novosti" Anja Pavićević i dodaje da je glumica koja i dalje razmišlja kroz pokret.

- Scenski pokret je veoma bitan i smatram da bez njega glumac nije ništa na sceni. To je vrlo važan zanat, ali u glumi su zapravo najbitnije reči i ono što čovek oseća. Tokom predstave i snimanja osećam razne emocije, ali pokušavam da ih kontrolišem da bih iznela ono što moj lik treba da oseća. Ushićena sam na početku predstave ili snimanja, a posle njih mi je uvek mnogo žao.

Anjina druga uloga ponovo je bila glavna, i to u ostvarenju Darka Bajića "Ime naroda".

NJeno tumačenje Milice Miletić nagrađeno je poveljom za izuzetnu žensku ulogu na Filmskim susretima u Nišu 2020. Trenutno je gledamo na Superstar TV i RTS kao Anu Garčević u drugoj sezoni "Močvare", koju potpisuju reditelj Oleg Novković i scenaristkinja Milena Marković.

Na snimanju "Močvare" bili ste među najmlađima u ekipi. Da li je zato bilo dodatnog pritiska ili treme?

- Snimali smo celo leto u Senti. Skoro mesec dana smo živeli u zamku, odnosno u kući Garčevića, što nam je mnogo pomoglo jer smo se stopili sa tom energijom, sa tim ko su i kakvi su Garčevići. Na snimanju je bilo prelepo, a van snimanja je bilo čarobno toliko da nisam želela da tokom slobodnih dana dolazim u Beograd. Glumačka ekipa, zajedno sa Olegom i Milenom, mnogo se zbližila jer nismo bili samo kolege koje snimaju i posle toga odlaze svako na svoju stranu. Pravili smo razne večere, kupali se u bazenu, vodili ozbiljne razgovore. Jana Bjelica i ja smo mnogo mlađe od ostalih, ali uopšte nisam imala utisak da je, recimo, Goran Bogdan stariji od nas. On je predivno, neverovatno biće, kao dete koje svakom prilazi sa najboljom namerom i željom da pomogne, jer zna u kom smo haosu mi, mladi glumci kad dobijemo tako velike uloge.

Kako ste doživeli lik Ane Garčević? Kakva je ona?

- Uloga Ane Garčević mi je bila neverovatno izazovna zato što sam morala da odem od sebe. Bilo mi je drago što je igram, jer bi mi retko koji reditelj dao takvu ulogu, a Oleg je imao poverenja. Nisam imala poverenja u sebe dok mi on i scenaristkinja nisu rekli da se ne brinem, da idem dobrim putem i da sam shvatila ko je Ana Garčević. Ona je razmažena devojka iz bogate porodice i njeno glavno oružje je novac, ali ne živi za materijalno, voli da bude voljena, želi da bude voljena i radi pogrešne stvari da bi došla do tog cilja. "Hoću sve", što bi sama rekla u sceni sa inspektorom Nikolom Krsmanovićem. Ana proživljava faze i probleme kroz koje svi prolazimo u godinama puberteta. Vrlo je bitno prikazati i te ljude i njihove borbe, jer nisu lake.

Kažete da ste u građenju lika Ane otišli daleko od sebe, pa možemo da kažemo da ste sebe pobedili.

- Po nečemu sam mnogo drugačija od nje, a po nečemu nisam, i to sam crpela iz sebe. Bilo je izazovno snimati vrlo intimne scene, koje ljudi nazivaju "seks scenama" ili "scenama golotinje", što je pogrešno. U slučaju Ane Garčević to su scene u kojima ona ogoli sebe iznutra. Mislim da svako treba da ima razumevanja za tako nešto kada postoji jasan cilj za tu ulogu i razlog zbog čega je ona takva, kada nije samo "e, ajde da skinemo glumicu". Dok sam snimala "Močvaru", ovo potonje nisam osetila ni u jednom trenutku, što je veliki plus za Olega i Milenu. Oni su lepo i suptilno prišli i ogolili Anu Garčević, a i ja sam ogolila svoju unutrašnjost.

Kako se sada sećate ne tako davne prilike kada ste igrali Milicu Miletić u filmu i seriji "Ime naroda"?

- U leto između druge i treće godine fakulteta, dobila sam veliku, glavnu žensku ulogu kod Darka Bajića. Ne mogu ni da se setim kako je tačno sve to išlo zato što me je strah paralisao. Ali čim je počelo snimanje, tu su bili ljudi koji su znali šta prolazim i koji nisu samo veliki glumci, nego i veliki ljudi, prijatelji i kolege. Reditelj Darko Bajić,

LJuba Bandović, Ana Franić, Mima Karadžić, Žarko Laušević bili su non-stop uz mene.

Veliki je uspeh to što sam mogla da im makar malo priđem. Dokazali su mi da je sve dostižno kada su mlada glumica ili mlad glumac talentovani i voljni da rade.

Ima li ljudi koje ne možete da "prevarite" glumom?

- Koliko god bila dobra glumica u budućnosti, nikad neću uspeti da nešto odglumim pred mojom najboljom drugaricom Janom Bjelicom, i još nekoliko drugara iz Crne Gore. Neću to uspeti, naravno, ni pred mojim roditeljima, pogotovo pred majkom, koja je neverovatan pedagog. Ne pričam sad o lažima. Svako ima neke sitne laži, pa se otkriju ili ne. Ali ako pokušam da odglumim da nešto jesam, a zapravo nisam, to će prvo videti majka, a zatim i bliski prijatelji.

U Beograd ste došli sa željom da upišete FDU. Šta danas želite?

- Želje se vrlo često menjaju, a uspeh i popularnost su mi najmanje bitni u poslu. Volela bih da nikada ne budem ukalupljena, da ne glumim jedno te isto. I stvarno bih želela da budem osoba koja neće brzo prodati ono u šta veruje. Uporna sam, i ne samo tvrdoglavo uporna, nego sam u stanju da neprestano radim na sebi i na tome što želim.

A u šta to verujete?

- To je umetnost. LJudi su počeli štošta da brkaju sa umetnošću, što nije lepo, zbog same umetnosti. Vrlo dobro poznajem, hvala bogu, ljude koji se za umetnost bore, ali su oni malo stariji od mene, i već su u našem svetu poznati, pa mogu da se bore otvoreno. Tek treba da se probijem, pa da budem sa njima da bih se borila.

Glumcima je posao da "kopaju" po svojoj duši. Zašto to čovek inače ne čini?

- Da se ne bavim glumom, ne verujem da bih baš toliko često kopala po sebi, barem u ovim godinama. Možda kada bih bila starija. To je veoma teško, jer možete o sebi da otkrijete mnogo lošeg. Smatram da svaki čovek ima i dobre i loše osobine i nagone. Treba se baviti sobom baš zato da bi ti loši nagoni i osobine nestajali i izbledeli, ali mislim da ljudi to ne čine jer se plaše. I ja bih bila takva da se ne bavim ovim poslom.

Kada niste na daskama ili pred kamerom, da li i dalje provodite vreme "na vrhovima prstiju"?

- Neprestano menjam hobije, ali ples je stalan. Nikada se ne bih bavila plesom profesionalno, a klasičnim baletom čak ni kao hobijem, ali bavim se savremenim i džez baletom. Mislim da ću plesati do kraja života, ples je moj, i smatram da sam u njemu dobra. Pored toga, obožavam adrenalinske sportove i volela bih da idem na trke Valentina Rosija.

Da li vam posle godina na kopnu nedostaje more?

- More je moja najveća ljubav. Nažalost, već nekoliko godina ne provodim na moru tek više od deset dana godišnje, što je za mene potpuno nedovoljno. Nadam se da će ovog leta biti prilike da tamo budem duže.

Odrasli ste u sportskoj porodici, uz oca Đorđija koji je i dalje posvećen košarci. Kako su on i ostali reagovali na vaša umetnička interesovanja?

- Tata je bio košarkaš, pa košarkaški trener, a sada je vlasnik KK Mornar iz Bara. Stric Mihailo je trener Mornara, a i stariji brat Lazar je bio košarkaš. Sada je generalni menadžer u našem "familijarnom klubu". Svi se u mojoj porodici bave sportom ceo život, pa je za njih bilo teško što sam apsolutni antisportista, ali ja sam tatino mezimče, i sada su svi srećni jer vide da sam uspešna u nečemu drugom. I muž moje starije sestre je košarkaš, a ona je arhitektica i voli umetnost, ali onu koja je više matematička i logička.