Štimac: Teško je, a ako pristajemo biće još teže

“Niko od nas nije odgovoran za svoju generaciju. Od kad je čoveka takva pitanja su bila postavljana. Mlad čovek uvek gleda drugačijim očima, drugačijeg je temperamenta i iskustva. Kod njega je ego malo veći nego kod starijeg. Ovaj komad se bavi upravo time - kroz dijalog sa mlađim sobom, ovaj stariji pokušava da neke stvari promeni. Mislim da bi predstava trebalo da bude bliska svima, tema je univerzalna a nadam se i pitka, duhovita i živahna", rekao je Štimac za N1 o predstavi "Da krenemo ispočetka" koja se osvrće i na generacijsku odgovornost kao i stid zbog nekih odluka ili počinjenih postupaka što su sasvim individualna pitanja.

„Da krenemo ispočetka“ je dramsko delo koje će premijerno biti izvedeno 1. oktobra u Teatru i Operi Madlenianum. Komad koji po drami čuvenog savremenog francuskog pisca Erika-Emanuela Šmita u prevodu dr Nikole Bjelića, režira Andrea Ada Lazić, odabran je za publiku ovog teatra jer odiše nadom i optimizmom – istaknuto je u saopštenju Madlenianuma. Glavne uloge tumače proslavljeni glumac Slavko Štimac i Ljubomir Bulajić.

U ovoj, kako se navodi, nežnoj i magičnoj komediji koja ukazuje na bitnost nevidljivog i nematerijalnog i podržava veru u čuda, pored Štimca i Bulajića, igraju još i Branka Petrić, Tamara Aleksić, Lana Karaklajić, Nađa Jakovljević i Natalija Vlahović.

Slavko Štimac tumači ulogu lekara nobelovca koji, već u godinama, u prestavi dobija neobičnu priliku da se vrati u mladost i susretne sa sobom ali mlađim četrdeset godina. Drama problematizuje pitanje – šta bi bilo kad bi bilo, kada bismo mogli da vratimo vreme?

O svojoj pripremi za ulogu, Slavko Štimac je za N1 rekao da je tema ove predstave univerzalna. „Mislim da se svaki čovek kada dođe u neke godine zapita – šta bi bilo sa mnom da sam odabrao neku drugu profesiju, da sam živeo sa nekom drugom osobom, da sam preduzeo u svom životu neke stvari na drugačiji način – da li bi moj životni put bio zanimljiviji“, kaže glumac, ali i dodaje da je davno prestao da se bavim razmišljanjem da li bi bilo bolje da je nešto radio drugačije. „Došao sam do zaključka da čovek ne treba da se osvrće i da ako su mu se neke stvari dešavale – bile loše ili dobre – to verovatno ima svog razloga. Smatram da prošlost treba gurnuti iza sebe i živeti život kao radoznalo biće, kao biće dobrog raspoloženja sa puno energije i na kvalitetan način. Svedoci smo nekih čudnih vremena i zaista jeste često teško, ali ako čovek pristane na to, biće još teže”, kaže glumac.