Anita Mančić: Kad me stisne tuga, ućutim, da je preživim

Iako je Anita poznata po brojnim ulogama u kultnim filmskim ostvarenjima i uvek isticala svojim radom i uspesima, a ne skandalima.

Htela da upiše građevinu

Anita Mančić je rođena 1969. godine u Zemunu. Sa roditeljima, bratom i sestrom tu je i odrasla. Dosta vremena je provodila kod bake Nade u Pirotu, a u jednom intervjuu priznala je da je imala srećno detinjstvo. Glumica je tom prilikom kazala da su se roditelji uvek trudili da im obezbede sve što im je potrebno.

Kaže da se u detinjstvu više igrala sa dečacima, nego sa devojčicama. Volela je da vreme provodi napolju, a lutke su joj, tvrdi, bile dosadne. U pubertetu su do izražaja došle razlike među dečacima i devojčicama, pa je oblačila široku odeću kako bi to sakrila. Po završetku srednje škole imala je nameru da upiše hidrograđevinu ili arhitekturu.

Ipak, prijemni za glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu bio je nekoliko dana pre prijemnog na Građevini. Otišla je na polaganje, prošla u drugi krug i 1986. godine zajedno s Nikolom Kojom, Uliksom Fehmiuom i Vjerom Mujović postala student glume u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Borba za potomstvo

Dugogodišnju vezu sa grafičkim dizajnerom Bojanom Dedićem je 2001. godine krunisala brakom. Otvoreno je priznala da se deset godina borila da se ostvari u ulozi majke, ali da joj se taj san nije ostvario.

Mančićeva nije od onih žena koje su svoju privatnu dramu želele da sakriju od očiju javnosti. Kako je istakla, razlog je taj što je želela da, problem koji ima, podeli sa ženama koje muči ista stvar, a nemaju dovoljno informacija o tome.

Naime, Anita je godinama, pa i više od decenije, vodila bitku za potomstvo, a nakon višegodišnjih pokušaja, odlučila se da ode na veštačku oplodnju, koja, nažalost, takođe nije urodila plodom.

- Prebolite mnogo toga u životu, pa i to. Nađete zadovoljstvo u drugim stvarima jer shvatite da je to jednostavno tako. Ljudi se rode hendikepirani i žive s tim. Postoje ljudi koji ostavljaju svoju decu i žive s tim, što je strašno... Postoje oni koji ne ostavljaju svoju decu, ali ih zlostavljaju ili deca maltretiraju roditelje.. I to je strašno, ali to je život. I ovo je život i može da bude lep - rekla je Anita.

- Žao mi je što nemam dete, ali još uvek ne odustajem. O tome da li je žena ostvarena ako nije majka, ne smem mnogo da razmišljam. Na majčinstvo moram da gledam hladne glave, kao na usputnu stvar, jer drugačije ne bi bilo dobro za mene. Govorim sebi da moram da živim u realnosti i ne postavljam ciljeve zbog kojih bih sebe doživljavala kao neuspešnu ženu - ispričala je glumica.

- Kad me stigne tuga, ućutim se da je preživim. Kad bih zbog nekih stvari počela da plačem, nikad ne bih prestala. Zato ne počinjem - podelila je svoju tugu Mančićeva.

Inače, Anita je već nešto više od 20 godina u braku sa Bojanom, sa kojim se venčala na intimnoj ceremoniji, nakon što je dugo odlagala venčanje - zbog stidljivosti.

- Bojan je divan. Njemu verujem najduže, i zato najviše. Divim mu se što me razume i trpi. Često mi treba samoća, malo bi muževa to trpelo. Deset godina vodila sam tešku borbu da postanem majka, nažalost bezuspešno. To je veliki atak na organizam. Telo je počelo da se buni, zato sam odustala od te borbe. Razmišljala sam i da usvojim dete – rekla je svojevremeno Anita.

U jednom intervjuu priznala je da je previše osećajna i da ju pogađaju tuđe nesrećne sudbine. Uvek je spremna da pomogne ukoliko je potrebno, ali je itekako svesna da pojedini ljudi to često zloupotrebljavaju.

Slobodno vreme provodi putujući, a ne krije da na putovanja najviše voli da krene sama. Glumica veoma retko govori za srpske medije. Jedna je od onih umetnica koje ne pune novinske stupce skandalima, nego samo novim ulogama, projektima i vrednim nagradama i priznanjima.

Od srpskog "platna" do Britanije i Francuske

Anita Mančić je jedna od najnagrađivanijih srpskih glumica svoje generacije. Može se pohvaliti sa pet Sterijinih nagrada, "Zoranovim brkom", Statuetom "Ćuran", te Nagradom "Velika Žanka" za izuzetan doprinos filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj umetnosti i mnogim drugima.