Ema je pobednica "Slagalice": Izgubila posao...

Ema kaže da je zadovoljna svojim nastupima u oba kviza – i u Poteri i u Slagalici, da smatra da je njeno učešće bilo iznad njenih očekivanja, i da je „bilo teško“.

- Kad sada pogledam ove rezultate, deluju ubedljivo, međutim, zaista, svaki protivnik je pružio lep otpor i ne mogu da kažem da je ijedan meč bio lak - rekla je u Beogradskoj hronici Ema Avramović.

"Pobeda u Slagalici je kruna kviz-karijere"

Posebno je ponosna na pobedu u Slagalici.

- Pobeda u Slagalici je kruna svačije kviz-karijere, smatram tako. Postoji mnogo kvizova u Srbiji trenutno, ja ih lično ne pratim. Volim Poteru, volim Slagalicu, i ne bih se ni pojavljivala na nekom drugim kvizovima. Prosto, nije mi to interesantno. Slagalica je kultni kviz, postoje već 30 godina. Postoji nešto neobjašnjivo u vezi s tim kvizom što sve nas privlači da se svake večeri okupljamo u sedam sati, da sedimo svi zajedno porodično i da pratimo. Ne znam šta je uzrok tome, ali jednostavno to je nešto što se održalo ovako već decenijama.

Pre malo više od tri godine Avramović je odnela pobedu i u Poteri.

- Sama sam ostala, pobedila sam Milorada Milinkovića i takođe su svi bili oduševljeni. Ja sam, pre svega, otišla bez ikakvih očekivanja. Otišla sam eto da malo proverim svoje znanje, da probam nešto novo i zaista je bilo onako sjajno - rekla je.

Ema navodi da se ne priprema za kvizove. „Volim, radoznala sam, volim da čitam, volim da saznam nove stvari, da budem u toku sa aktuelnostima. A ako to može da mi donese neku nagradu ili pobedu u kvizu, još bolje.

Govoreći o tremi pre takmičenja, objasnila je da je ima samo dok ne počnu: „Svaki put je tako. Pre nego što krene kviz, vrte mi se milion nekih misli po glavi, ali kad se upale kamere, nekako trema nestane i budem potpuno fokusirana, i svaki put dam neki svoj maksimum.“

"Kod nas i dalje postoji podela na muške i ženske sfere interesovanja"

Avramovićeva smatra da je, kako naglašava, „alarmantno manje žena u kvizovima u odnosu na muškarce“.

- Iako se možda neki neće složiti, da kod nas i dalje postoji ta neka podela na muške i ženske sfere interesovanja, gde su recimo sport pa i kvizovi – nešto što je muška stvar, i žene više osećaju strah od neke moguće kritike, od toga šta će biti i šta će neko reći ako one ne ostvare neki uspeh koji su one zamislile i zacrtale - rekla je gošća Beogradske hronike.

Ispričala je i svoju stranu viđenja fenomena "zaposlene mame".

- Ja sam radila u školi, međutim, bilo sam prinuđena da dam otkaz jer mi je u aprilu isteklo porodiljsko, a tek u septembru je postojala mogućnost upisa u vrtić. Ja prosto zaista nisam znala šta da radim sa detetom od manje od 11 meseci. Ja sam čak i pokušala da radim nekih mesec dana, međutim, više nisam znala ni koga čuva, ni kako… Ne, nismo dobili upis u vrtić, iako smo i ja i suprug, radili oboje u državnim firmama. Zašto i kako, ne znam.

Tako da, ja sam pokušala da radim, vratila sam se na posao, to nije išlo. Nisam bila zadovoljna što ne provodim vreme sa svojim detetom. Na poslu nisam davala svoj maksimum, i ja sam tu presekla, odlučila sam da iz nekog sigurnog posla pređem u nešto što je potpuno za mene bilo novo, strano. Krenula sam neki svoj privatni biznis i eto, trenutno se time bavim, videćemo kako će biti u budućnosti - zaključila je Avramovićeva.