Memedović: Da je Tijanić živ, na RTS se ovo ne bi desilo

Jovan Memedović je posle 36 godina rada dao otkaz na Radio televiziji Srbije i tog trenutka je bilo jasno koliko ljudi zaista znaju ko je on. Sve se desilo nakon što je Upravni odbor, na čelu sa njegovim direktorom Brankom Klanščekom, doneo odluku da voditelji zaposleni na Radio-televiziji Srbije ne mogu, nemaju pravo, da dobijaju honorar i od spoljnih produkcija koje RTS angažuje da za njih odrade snimanja za koja oni nemaju kapacitete.

Da li ste prošle godine u ovo vreme mogli da zamislite šta će vam se desiti sledeće?

- Ma, kakvi! Naravno da ne. Ovako kako sam ja doskoro radio, tako sam radio 20 i više godina. Za to vreme se promenilo deset direktora, ako ne i više, i ne znam koliko Upravnih odbora. Svi su gledali sve moguće papire, šta može, a šta ne može, kako šta ide... Uz njihovo insistiranje da tako radim, i da radim to što radim, ja sam radio. Nisam mogao svojom voljom da preokrenem celu televiziju i da radim kako se meni radi. Postoji direktor, postoji menadžment... Pa, od 1996. godine se radi sa privatnim produkcijama. Prvo sam radio "Svet lova i ribolova", a posle toga, od 2004. koliko se sećam, ide emisija "Sasvim prirodno". Crno na belo se znalo koliko se radi i zašto se tako radi - rekao je Jovan Memedović u intervjuu za Telegraf.rs.

Rekli ste da za sve ove godine tokom kojih ste radili ono što radite i danas niste doživeli bilo kakav problem, ni sličan ovom sada?

- O pozadini toga možemo onoliko da razmišljamo, da nagađamo. Jeste, i uzet sam kao primer, sa pitanjem koje je postavljeno "A šta Jovan Memedović radi za platu?". To je ružno, to zvuči ponižavajuće. Ja sam tu ostavio zdravlje. Ostavio sam 36 godina rada. Onda, dođe neko i pita "Ma šta on, bre, radi za platu". To može neki laik, neko sa strane, da dođe i da izjavi. Oni koji rade sa mnom vrlo dobro znaju šta radim ja za platu. I, onda, trebalo je da reagujem na to... Probao sam da razgovaram sa čovekom, pitao sam o čemu se radi. Rekao je da to može drugačije, on je nekad, neke godine, radio na televiziji... Dođe čovek, pre pet minuta, napravi neki razmeštaj kako on misli da treba, i verovatno će i otići odatle isto za pet minuta, ali je nastao haos u celoj televiziji.

- Evo, da objasnim. Jovan Memedović je urednik emisije "Sasvim prirodno". Drugim rečima, ako RTS ima koprodukciju sa nekom eksternom produkcijom i ta druga produkcija je dužna da donese neki materijal, odnosno neku epizodu dokumentarne serije, neko u televiziji treba to da odobri i da kaže "da, ta tema nama ide na program". Ili da kaže, "ova tema nama ne treba". Ili, bilo šta da kaže. Dakle, treba da postoji urednik koji će odobriti ili ne, da nešto ide na program. Ja imam zvanje urednika, ja sam tu emisiju rodio! S obzirom na to da radim toliko godina, mene niko ne kontroliše, a ono šta sam ja uradio vidi se na ekranu. Pa, šta ja treba da objašnjavam i detaljišem koje su tu sve teme bile? To su teme koje su, pre svega, društveno odgovorne. Nešto što nas interesuje, što nas možda zaboli, vraćam se na selo, vraćam ljude na selo, jer ono može da bude suština ostanka i opstanka ovog naroda. Trenutno u Japanu daju 10.000 dolara za onoga ko će se vratiti sa detetom na selo.

Nakon skoro četiri decenije rada došli ste u situaciju da objašnjavate šta ste sve radili?

- Nepotrebno, nepotrebno je objašnjavati, ali kada se već toliko provlači to pitanje, hajde, evo, da objasnim šta ja to radim za platu. Evo, mogu i da mu odgovorim. Možda baš i ne radim ništa, ali hajde da vidimo šta od svega što sam ja uradio ima RTS? Deset ili više godina ima jednu od najviših gledanosti na programu, emisije "Sasvim prirodno". Ima rejting 10 i više, jer oko milion ljudi u proseku gleda "Sasvim prirodno", a ono što je najvažnije - RTS ima u svojoj arhivi preko 300 takvih emisija.

Da li imate prava na emisije koje ste snimili ili su one vlasništvo RTS-a?

- Nemam nikakva prava na ono što sam napravio za RTS. Pa, malo li je? U narednih 100 godina, dok postoji RTS, može da emituje sve te emisije, a kada emituješ nešto što ima takav rejting, to je tvoj proizvod koji se meri na tržištu i ti si dobar i visokoplasiran na tom tržištu. Pa, to valjda svako želi. Koji god medij da uzmete, svima je u cilju da budu gledani, slušani, čitani. RTS preko moje emisije ima povećanu, veliku gledanost. To znači da ja decenijama ostavljam gledani, visokopozicionirani, dobrorejtingovani program i to ostaje ne meni, nego RTS-u. Pa, ja imam decu, možda će oni poželeti jednog dana da kažu "Ej, naš otac je to stvorio, imamo li mi neku korist od toga". Kao kada ostaviš jedno umetničko delo.

Da li to doživljavate kao nešto tragično?

- To je nepravedno i tragično. To je moje autorsko delo koje ostaje RTS-u. Iza ovoga stoji 30 godina mučenja, rada, postizanja prepoznatljivosti u publici, u gledalištu, medijima. Ljudi su polako to počeli da primećuju, da cene, pa se to popelo na ovaj nivo na kojem je sad.

Brend ste za sebe, mogli ste da birate televiziju na kojoj ćete raditi. Da li ste o tome razmišljali?

- Ali, ja sam tu počeo... Mislim da i taj program najviše odgovara RTS-u, taj program koji sam ja radio. Ne vidim nijedan drugi program kojem bi to pristajalo, pogotovo ne na nekim televizijama, da ih ne nabrajam. Oni se bave nekim stvarima koje uopšte ne vrednuju ono što je naše, ne potenciraju teme koje ja i dalje vidim kao bitne. Mene i dalje provociraju teme u kojima vidim da smo mi i dalje u zaostatku za svetom. To me posebno intrigira i dajem sve od sebe da narodu to predočim, da nešto shvati. Ja sve to gledam. Non-stop sam na đubrištima, deponijama...

Da li ste se osećali poniženo zbog svega što Vam se desilo?

- Ne može da me ponizi takva priča, niti neki pojedinac. Bezveze je ispalo, pre svega zbog kuće za koju radim. Znate, ja bih se snašao, da je došao neko i rekao "Dosta više, ne možeš da radiš ovde". Pa, otišao bih, ima više televizija koje su se ponudile. Ništa mi ne bi falilo. Ali, nemam problem sa time, da li mi je povređena sujeta ili ne znam šta. Znam ja koliko to vredi i koliko narod to ceni, mada su mediji danas, a i društvene mreže, veliko zlo. Svako danas može da kaže ili napiše šta mu padne na pamet i da ne odgovara za to. Na primer, "evo, ovaj zarađuje 500.000 evra...". Jako je opasno kada nekome ulazite u novčanik. Sutra će se neko pojaviti da me reketira. Svi ljudi koji rade sa mnom, to je velika porodica, gomila ljudi, svi oni znaju da to nema veze s mozgom. Pa, i RTS zna da to nema veze s mozgom.

Zbog čega niko iz RTS nije istupio oko brojki koje su se navodile kao Vaša zarada?

- Mislim da u svemu ovome RTS treba da bude malo odlučniji i da brani svoje ljude malo jače. Pravo da vam kažem, da je tu Tijanić Aleksandar, sve ovo se ne bi desilo. Zašto? Zato što je on pre svega znao šta znači reč novinarstvo, šta znači biti novinar. Ej, novinar! Pa to znači da istražuješ, da kopaš. Znate, rekao sam neka pričaju šta hoće, najvažnije mi je da sam ja miran sam sa sobom, da nemam šta da krijem i da svi oko mene znaju da su to laži. Ako će neko da napiše da sam ja uzeo toliki novac, zaradio ga... Pa, može da kaže da sam pucao na nekoga! Eto, to je meni potpuno isti rang. Isto je besmislica.

- Ovako mi se, čak, pruža veća mogućnost da zaradim, nego što bih zaradio da sam ostao u RTS-u. Da sam ostao u RTS-u, manje bih zaradio. Kada si slobodan na tržištu, možeš da radiš slobodnih ruku. Sada je tu dilema, da li je trebalo ranije to da uradim. Ali, ajde. Ja sam rukama i nogama grebao da se zaposlim ovde, da me prime za stalno. Moj početak je smešan, kao da me je neko Božjom rukom poslao i rekao 'ajde sada to da radiš', jer ja sam se spremao za nešto drugo u životu - istakao je, između ostalog, Memedović u intervjuu za Telegraf.rs.