Đoletovo bagrenje: "Ne lomite život, bilo gde, bilo kome"

Đole je imao bogatu muzičku karijeru, a njegove brojne pesme postale su vanvremenski hitovi. Iz mora kompozicija iza kojih stoji njegovo ime teško je odabrati jednu, ali postoji ona - "Ne lomite mi bagrenje" objavljena je davne 1986. godine. Važi za jednu od najljubavnijih pesama koju je Panonski mornar ispevao, iako je zbog stihova bio optuživan da je "velikosrpski ratni huškač".

"Ne lomite mi bagrenje, bez njih će me vetrovi oduvati, pustite ih, moraju mi čuvati, jednu tajnu zlatnu kao dukati", pevao je Đole, upućujući na nezavidan položaj običnog naroda, strah i neizvesnu budućnost.

- Odavno sam želeo da pevam o Kosovu. Međutim, vrlo nerado pevam o stvarima koje ne poznajem, a očigledno je i da ne želim da upoznam i prihvatim sve te ružne stvari koje se još dešavaju. Gledao sam neke emisije i kao neutralnog posmatrača to me je veoma pogodilo. Živim jako daleko i napisao sam tu pesmu bez namera. Želeo sam pesmu koja bi u meni popravila raspoloženje… - ispričao je Balašević 1986. godine u intervjuu za "Yugopapir", i dodao:

- U vojsci sam imao prijatelja sa Kosova. Želeo sam da napišem pesmu o mom drugu Bektešiju. Želeo sam da ga negde vidim, da vidim šta je radio i kako se držao. Iz sela je Lauša i zanimala me je njegova sudbina. Nisam hteo pesmu koja iritira. Ona je ozbiljna, ali ljubavna, govori o značajnim stvarima i meni je vrlo draga. Ona ima svoju težinu. Takva pesma morala je kad-tad da se napiše i drago mi je što sam je baš ja napisao prvi - naveo je tada autor čuvene pesme.Priču o ovoj numeri dodatno je objasnio dugogodišnji direktor Kulturnog programa Sava centra Vuk Žugić. On je naveo da je Balašević u to vreme, kao po običaju, bio u Sava centru, gde je dogovarao tradicionalne novogodišnje koncerte. U to vreme, glavna vest je bila da Srbi sa Kosova dolaze vozom u Beograd, sa željom da ih neko iz rukovodstva Srbije primi, kako bi ukazali na svoje probleme.

- I, negde, dok smo mi pričali uz dogovore oko novogodišnjih koncerata, u tom rukovodstvu pao je dogovor gde mogu da ih prime zbog broja ljudi, da to bude u velikoj dvorani Sava centra. Mi to nismo ni znali, dok neko nije ušao. I neko kaže, puni se sala ljudima koji su došli sa Kosova, zaista, najšireg dijapazona starosti. I Đole je rekao ‘hajde da vidimo, da to posmatramo' - prisetio se Žugić i dodao:- Zaista je to bilo dirljivo. Jedan veliki čovek, Balašević Đorđe je to slušao četiri sata. Mi smo se pozdravili, ugovor je bio potpisan, i on se javio posle nekoliko dana i rekao mi: 'Napisao sam jednu posebnu pesmu'. Ta pesma je bila 'Ne lomite mi bagrenje'. Dugo su je povezivali samo sa Kosovom i stradanjem Srba na Kosovu, ali ona je kao i sve jednog filozofskog, metaforičnog značenja. Ne lomite mi život, bilo gde i bilo kome. Ne lomite ono najlepše što osećam prema svojim ljubavima, prema svom bagrenju, prema svemu što su naši životi - objasnio je Žugić.

Nakon raspada Jugoslavije, pesma "Ne lomite mi bagrenje" pevala se u svim bivšim republikama. Sigurno je da će živeti i kroz buduće generacije: kao podsetnik da se dešavanja iz tog vremena više nikad ne ponove.