"KAO NEKAD... LILI MARLEN" Gebels je našao razlog da zabrani ljubavnu pesmu

Naime, nema tog na svetu koji nije čuo za "Lili Marlen" i svi uglavnom misle da je povezanost sa nacističkim trupama jedina njena pozadina, međutim, ova pesma je ustvari ljubavna pesma, čiji tekst je napisao učitelj iz Hamburga Hans Lajp, koji je mobilisan tokom Prvog svetskog rata.

Ova ljubavna pesma govori o poginulom vojniku i njegovom obraćanju voljenoj ženi, nakon njegove smrti. U pesmi vojnik priča o sastancima sa "Lili Marlen", pod fenjerom, te odlaskom od domovine, i na kraju obraćanje "sa onog sveta".

Nju je 1939. godine snimila Lejl Andersen, a nakon okupacije Beograda, od 1941. godine svake večeri u 21.55 puštana je ova pesma. Budući da je tada Radio Beograd korišćen kao propagandna mašinerija nacista, slušali su je svi nemački vojnici, čak i na frontovima u Africi. Tako je Radio Beograd pod nacističkom palicom proslavio ovu pesmu.

U jednom momentu ministar nacističke propagande Jozef Gebels, zabranio je pesmu smatrajući da ona slabi moral vojnika, jer je ljubavna i setna. To je zasmetalo mnogim nemačkim oficirima, koji su slali pisma u Beograd i zahteve da se ona vrati na radio u isto vreme, što je i učinjeno.
Nju su čak slušali i saveznici, o čemu je svedočio i Filcroj Meklin, šef britanske vojne misije kod Vrhovnog štaba NOV i POJ. Kada je 1943. padobranom sleteo u Jugoslaviju, napisao je iskustva, koja uključuju i ovu pesmu.

- Ponekad noću, pre nego što odemo da spavamo, uključujemo aparat i slušamo Radio Beograd. Mesecima cvet Afričkog korpusa vene iza bodljikave žice zarobljeničkih kampova Alijanse. Pa ipak, tačno u deset sati stiže Lejl Andersen koja peva njihovu posebnu pesmu, sa istom, nepromenljivom, srceparajućom lepotom koju smo tako dobro poznavali iz pustinje. Beograd je i dalje bio dalek, ali je postao naš ultimativni cilj koji su "Lili Marlen" i njena mala nostalgična pesma simbolizovali - piše Meklin.

Tekst pesme na srpskom:

Pred kasarnom
Pred glavnim ulazom,
Stajao je jedan fenjer
I stoji još pred njom
Ako se ponovo budemo videli
Kod tog fenjera ćemo stati
Kao nekad, Lili Marlen.

Naše dve senke
Izgledale su kao jedna
Po tome je svako video
Koliko se volimo
I svi ljudi neka vide
Pod svetlom kako stojimo
Kao nekad, Lili Marlen.

A u to poviče stražar
I trubač zasvira povečerje
To može koštati tri dana
"Druže, odmah dolazim"
Kažemo jedno drugom "doviđenja"
A tako sam želeo da odem sa tobom
Sa tobom, Lili Marlen.

Fenjer zna tvoj korak
I tvoj lepi hod
Svaku noć on gori
A mene je već zaboravio
I ako mi se dogodi najgore
Ko će kod fenjera stajati
Sa tobom, Lili Marlen?

Iznad ovog tihog mesta
Duboko pod zemljom
Uznose me kao u snu
Tvoje ljupke usne
I kad se zatalasa magla
u ovim kasnim satima
Stajaću kod tog fenjera
Kao nekad, Lili Marlen.