Ovo su najbizarnija imena koja roditelji daju deci i država ih zabranjuje!

Danas je davanje imena detetu postao poduhvat ravan lansiranju rakete na Mars. Roditelji se ponašaju kao brend menadžeri koji lansiraju novi proizvod na tržište. Ime mora biti zvučno, kratko (po mogućstvu jednosložno), internacionalno, ali i „starinski srpsko“. U poslednje vreme, poželjno je da ima i blagi miris Orijenta.

Rezultat? Deca nam se zovu kao likovi iz mešavine epske fantastike i turskih serija.

Trka za originalnošću dovela je do toga da su klasična imena postala retkost. Ako u parku viknete „Milice!“, verovatno se neće okrenuti niko mlađi od 30 godina. Ali ako viknete „Aria!“, „Lave“ ili „Noa“, rizikujete da izazovete pravi mali stampedo trogodišnjaka.

U toj želji da budu posebni, neki roditelji opasno „izlete iz krivine“ i dok se komšiluk krsti na nova „fensi“ imena, mnoge zemlje su morale da reaguju i uvedu liste zabranjenih imena.

Razlog je prost i human, zaštita dece od sopstvenih roditelja. Cilj je sprečiti da se dete celog života crveni u čekaonici kod lekara ili da postane meta podsmeha u školskom dvorištu, jer budimo realni, teško je graditi autoritet ako se zoveš Nutela.

U Srbiji, član 343 Porodičnog zakona „spušta loptu“. Roditelji imaju pravo da biraju, ali ime ne sme biti pogrdno, ne sme da vređa moral niti da je u suprotnosti sa običajima sredine. Ako matičar proceni da ste preterali sa „kreativnošću“, slučaj može da završi kod socijalne službe.

Dakle, u Srbiji izbor nije baš potpuno slobodan, ali u svetu je situacija još zanimljivija.

U Švajcarskoj, na primer, nije dozvoljeno ime Juda (iz očiglednih istorijskih razloga). U Nemačkoj je jedan par insistirao da im se sin zove Lucifer i  država je to odbila. Verovatno su mislili da zvuči „moćno“ i „buntovno“, ali odgovor je bio jasan - ne može.

Švedska je, s druge strane, zabranila ime Metalika. Verovatno je tata bio veliki fan, ali zamislite dete koje sa 15 godina počne da sluša pop muziku.

Takođe su odbijena imena Elvis i Supermen.

Francuska je stopirala ime Princ Vilijam, a, što je još zanimljivije i ime Jagoda.

Najbizarnija kategorija su imena inspirisana brendovima i proizvodima.

U Švedskoj su roditelji hteli da devojčicu nazovu Ikea. Francuska je rekla „ne“ Nuteli i Mini Kuperu. Švajcarska je zabranila Mercedes i Šanel. U Meksiku su, verovali ili ne, roditelji želeli da sina nazovu Fejsbuk.

Iako kod nas ne postoji zvanična lista zabranjenih imena, ni Srbija nije imuna na kreativnost. Matičari su se naslušali svega, od Male Duge i Mirođije, preko Pravde i Hajdi, do Sjajne, Princeze i Svile.

Kod dečaka ponuda ide još dalje: Ris, Dinarko, Svilenko, Tarzan (već klasik), Mrgud, Granit, Omiljen, pa čak i Voljen.

Biti originalan jeste lepo, ali pre nego što detetu date ime po omiljenoj čokoladi, brendu ili filmskom junaku, setite se jedne stvari, to dete će jednog dana morati da se predstavi, zaposli i živi sa tim imenom.

Originalnost je dobra, ali zdrav razum je još bolji.

Ako baš želite kreativnost, nazovite psa Mini Kuper, a dete, dete ostavite na miru. Bar dok ne napuni 18, pa neka se onda samo preimenuje u Šljokicu, ako baš želi.