Slobodno vreme
25. 02. 2026. 08:57 0
Visok pritisak kod pasa nekada nema simptome, ali se vidi po očima
Povišen krvni pritisak kod pasa, poznat i kao sistemska hipertenzija, spada u podmukla stanja koja se razvijaju gotovo neprimetno. Pas može normalno da jede, maše repom, ide u šetnje i deluje potpuno zdravo, dok se u njegovom organizmu, iz dana u dan, povećava opterećenje na krvne sudove i vitalne organe. Upravo ta „tišina“ čini hipertenziju opasnom – ona ne boli, ne daje dramatične znake na početku, ali vremenom ostavlja ozbiljne posledice.
Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv deluje na zidove arterija i izražava se kroz dve vrednosti: sistoličku (kada se srce steže i potiskuje krv) i dijastoličku (kada se srce opušta). U veterinarskoj praksi najčešće se prati sistolički pritisak, jer je dijastolički kod pasa teže precizno izmeriti. Smatra se da je vrednost ispod 150 mmHg normalna.
Oko 160 mmHg ulazi se u zonu opreza, dok se hipertenzija dijagnostikuje kada su vrednosti dosledno iznad 180 mmHg. Ključna reč je – dosledno, jer jedna povišena vrednost, naročito pod stresom, nije dovoljna za dijagnozu.
Oči sve otkrivaju: Kako hipertenzija kod psa prvo „udara“ na njih?
Hipertenzija kod pasa retko daje jasne, rane simptome, ali kada se pojave – često su dramatični. Jedan od prvih organa koji stradaju jesu oči. Može doći do promena na mrežnjači, krvarenja unutar oka, pa čak i naglog gubitka vida koji vlasnika zatekne preko noći. Pas koji je juče normalno reagovao na pokrete i prepreke, odjednom postaje nesiguran i dezorijentisan.
Pored očiju, ozbiljno su ugroženi i bubrezi. Povišen pritisak dodatno oštećuje bubrežno tkivo, pogoršava postojeću hroničnu bolest bubrega i može dovesti do pojave krvi u mokraći. Krvarenje iz nosa bez jasnog razloga takođe može biti znak da je pritisak previsok.
Kada su zahvaćeni mozak i nervni sistem, posledice mogu biti još ozbiljnije – promene u ponašanju, dezorijentacija, slabost, napadi, pa čak i koma. Upravo zato se hipertenzija naziva „tihim ubicom“ – prvi simptom može biti već nastala komplikacija.
Kako se hipertenzija kod pasa drži pod kontrolom?
Cilj terapije je jasan – sprečiti oštećenje organa i smanjiti rizik od teških komplikacija. Čak i kada se osnovna bolest stabilizuje, mnogi psi zahtevaju dugotrajnu, često doživotnu terapiju za snižavanje pritiska. U praksi se često koriste ACE inhibitori poput enalaprila, kao i blokatori kalcijumskih kanala poput amlodipina. Po potrebi se uvode i drugi lekovi, uključujući diuretike.
U hitnim situacijama, kada je pritisak ekstremno visok i postoji opasnost od akutnog oštećenja mozga ili vida, primenjuju se lekovi brzog dejstva uz strogo veterinarsko praćenje. Nakon uvođenja terapije, kontrola se obavlja kroz nekoliko nedelja, a cilj je postići sistolički pritisak ispod 150 mmHg.
Dalje kontrole se sprovode periodično, na svakih nekoliko meseci, uz analize krvi i urina radi praćenja funkcije bubrega i mogućih neželjenih efekata lekova. Vlasnik ima ključnu ulogu u redovnim kontrolama, smanjenju stresa i pridržavanju preporučene terapije.
Komentari 0
ostavi komentar