Ovu zabludu o grejanju NOĆU prenose nam s kolena na koleno: A mislimo DA ŠTEDIMO

Potpuno gašenje grejanja dovodi do naglog hlađenja zidova, podova i nameštaja, pa sistem ujutru mora da radi punim kapacitetom da bi povratio toplotu. Takvi skokovi ne samo da povećavaju troškove, već mogu izazvati vlagu i pojavu buđi. U starijim objektima sa slabom izolacijom, rizik je još veći – nagli padovi temperature mogu oštetiti instalacije, pa čak i dovesti do pucanja cevi.

U dobro izolovanim domovima sa savremenim sistemima, poput toplotnih pumpi ili pametnih termostata, moguće je precizno planirati režim grejanja. Ovi uređaji omogućavaju da se grejanje automatski prilagodi potrebama domaćinstva, bez naglih oscilacija. Kod električnog grejanja, prebrzo spuštanje temperature može pokrenuti energetski zahtevniji režim rada, što dodatno povećava troškove.

Kada je korisno potpuno isključiti grejanje?

– Tokom višednevnog odsustva: kada niko ne boravi u kući.

– U dobro izolovanim objektima: gde se toplota zadržava duže i nema opasnosti po instalacije.

Uz modernu tehnologiju: pametni sistemi mogu održavati minimalnu temperaturu koja štiti cevi od smrzavanja.
Osnovno pravilo ostaje isto: postepeno i blago grejanje je efikasnije od naglih promena. Time se štedi energija, produžava vek trajanja instalacija i obezbeđuje zdravija mikroklima u domu.

Pravilno grejanje

Ispravno grejanje često znači “grejati manje i svesno”. Za mnoge ljude optimalna sobna temperatura je 20 stepeni. Stoga nije preporučljivo grejati stan na 25 stepeni.

Pravilno provetravanje takođe čini veliku razliku kada je reč o efikasnom grejanju. Dok je držanje otvorenih prozora noću mnogima najbolja metoda leti za hlađenje prostorija, zimi treba izbegavati stalno otvorene prozore

“Šok ventilacija” je znatno efikasnija i na kraju štedi mnogo energije. Potrošači takođe trebaju paziti da radijatori nisu pokriveni. Ako nameštaj zaklanja radijatore, gubi se mnogo toplote, piše Fenix magazin.