Grejanje ulazi u novu eru: Plaćaćemo po utrošku, evo od kada

Profesor Miloš Banjac, govoreći o najosetljivijim tačkama u Beogradu kada su u pitanju grejanje i struja, kaže da su "Beogradske elektrane" najveći snabdevač toplote u glavnom gradu, kao i da je to prvo mesto i od najvećeg rizika da će poremećaj na tom sistemu doneti druge probleme.

- Posle toga, naravno, ide električna energija koja će u slučaju da nešto malo počnu da zakazuju toplane, svakako biti na udaru. A četvrto bi moglo da bude snabdevanje drvetom, ali se, pošto se snabdevaju individualno domaćinstva, pretpostavlja da su se već snabdeli dovoljno tim energentom - dodaje Banjac.

Na pitanje da li imamo dovoljno stabilne sisteme struje i grejanja koji mogu da odgovore na ove minuse, Banjac kaže da apsolutno imamo.

- I pokazuje se sada, ja mislim da su se "Beogradske elektrane" pokazale da dobro funkcionišu. Imali smo sada niske temperature i sem nekih manjih kvarova, nije bilo nekih većih intervencija ni potrebe da se interveniše - dodaje Banjac.

Zašto je u nekim stanovima pretoplo, a drugi se smrzavaju

Objašnjava da je projektna temperatura, na kojoj se projektuje sistem u poslednjih desetak godina, minus 12,6 stepeni Celzijusa.

- To bi značilo da sistem na toj temperaturi mora beskonačno dugo da radi. One starije zgrade su čak imale tu projektnu temperaturu minus 15, minus 18. Dakle, ovo nisu temperature koje nisu predviđene prilikom projektovanja sistema - navodi Banjac.

Ipak, grejanje nije svuda ujednačeno. Često se građani žale da je u nekim stanovima toliko toplo da moraju da drže otvorene prozore, a u drugim da ne mogu da se zgreju ni kada su pod ćebadima. Banjac ističe da taj problem treba da reše "Beogradske elektrane".

- Jedan od prioriteta koji bi trebalo da rade, čim prođe ovaj hladni talas, da se nastavi sa akcijom, da se izbalansira ceo sistem, što znači da svako dobije onoliko toplote koliko je i propisano, kako po sistemu daljinskom, znači ovom primarnom razvodu toplote, tako i ovom sekundarnom, po zgradama - objašnjava Banjac.

Navodi da tokom vremena i korišćenja građani rade neke intervencije na grejanju i da onda dolazi do tog disbalansa - tako da neki stanovi čak u jednoj zgradi su topli, a drugi su hladni.

- Sve te tehničke mere su od pre 100 godina rešene, kada je počelo sa sistemima daljinskog grejanja, tako da tu u tehničkom smislu nema problema - dodaje Banjac.

Kada ćemo grejanje početi da plaćamo po utrošku

Na pitanje hoće li, kako je najavljeno, biti uvedeno pravilo da grejanje plaćamo po utrošku, Banjac kaže da je za sada to u fazi eksperimenta.

- Određena je jedna grupa domaćinstava, koja inače troši upravo onoliko energije koliki je prosek za Beograd, to je nekih 128 kilovat-sati po metru kvadratnom godišnje toplote, i upravo su oni izabrani da budu ta probna grupa. To nije čak ni mala grupa, to je nekih 17 odsto potrošača, da se njima naplaćuje prema utrošku. Na kraju godine, kada se saberu svi ti troškovi, neće imati ni više ni manje potrošnje nego svi ostali, ali da bi se na neki način taj sistem uveo i da bi se i toplana privikla na takav način plaćanja, a i sami građani - objašnjava Banjac.

Ističe da bi od sledeće grejne sezone trebalo svi da pređu na taj sistem.

- Inače, sve to je zakonska obaveza iz 2013. Nije to ništa novo, nego prosto nije primenjivano - dodaje Banjac.

Ukazuje da cela Evropa to radi, kao i da ne zna zašto bi za nas to bio problem.

- Ako oni mogu, možemo i mi. Čak su to i obaveze, sve razvojne banke koje su do sada finansirale sisteme daljinskog grejanja su imale taj uslov da mora da se pređe na naplatu prema utrošku. Do sada smo nekako izbegavali tu obavezu, ali oni su sada, čini mi se, zauzeli jasan stav da neće više dozvoliti da se sredstva troše bez toga - naglašava Banjac.

I toplane moraju da počnu da koriste obnovljive izvore energije

Ističe i da je drugi po snazi energetski sistem u Srbiji, posle Elektroprivrede Srbije, sistem toplana.

Ipak, kada govorimo o zelenoj tranziciji, uglavnom govorimo o tome da struju treba da proizvodimo iz obnovljivih izvora energije.

- Isto to se odnosi na toplane. Evropske direktive upravo pričaju o tome - i toplane moraju da počnu da koriste obnovljive izvore energije. Ne da počnu, nego da do 2050. u potpunosti pređu na obnovljive izvore energije i otpadnu toplotu, što je za nas trenutno misaona imenica, jer mi se još uvek borimo s tim da ugasimo kotlarnice na mazut i na ugalj i da pređemo na prirodni gas - zaključuje profesor Banjac.