"Toma je voleo kocku i alkohol, ne Silvanu": Čuveni harmonikaš razotkrio istinu o pevaču, tragediji i bakšišu od 8.000 dolara

Govoreći o najvećim zvezdama narodne muzike, Tomi Zdravkoviću i Silvani Armenulić, Pavković je izneo tvrdnje koje dovode u pitanje uvrežene priče o njihovom odnosu. Iako je javnost godinama negovala sliku o velikoj i neostvarenoj ljubavi, on ističe da takva veza, prema njegovim saznanjima, nikada nije postojala.

- Ljubav između Silvane i Tome nije postojala uopšte, jer da jeste, svi bi to znali, ceo Beograd. Toma je bio zaljubljen u alkohol i kocku - tvrdi muzičar.

Silvanu pamti kao izuzetnog prijatelja i profesionalca, a malo je poznato da je upravo on oblikovao njen najveći hit.

- Sticajem okolnosti, sve četiri pesme sa prve ploče sam ja aranžirao kao klinac, imao sam 23 godine. Tako da je uvod pesme 'Šta će mi život' mojih ruku delo - priseća se Pavković.

Sećanja na 10. oktobar 1976. godine kod harmonikaša ni danas ne blede. Tog fatalnog dana, Pavković otkriva zašto je pevačica predala volan u ruke šefa orkestra Radeta Jašarevića.

- Verovatno mu ne bi ni dala da vozi, ali imala je burnu noć pre toga u Požarevcu, udarila je glavom, šta li je bilo, i ne sećam se više. Smatrala je da će on biti najsigurniji, dala mu je auto - objašnjava on.

- To je gorelo nebo i zemlja! Ja to nikada u životu nisam video, kola nisu postojala! Tu su završili, kod Kolara, na 55. kilometru. Iz ovog ugla, ona je imala 37 godina, Mirjana je imala 25, i još trudna, i da se to tek tako desi... Nije se našlo ništa, tražili su stvari sto metara po njivi i našli su samo sandalu - svedoči muzičar.

Pre nego što je postao legenda, Pavković je živeo u teškoj nemaštini na Banovom brdu.

- Kao i sva deca u onom vremenu, rođeni smo u sirotinji. Nije bilo ničega, ali bilo je mnogo dece, radosti i sreće i u najmanjem- priča Pavković i slikovito opisuje svoje odrastanje:

- Dobije najstariji brat džemper i preraste ga, ali meni velik. Ja kao imam devojku, koja ima 11 ili 12 godina, i sad ne mogu nikako da mu ga uzmem da izađem napolje jer mi je velik. -

Kada je počeo da svira u čuvenom beogradskom restoranu "Park", bio je toliko patrijarhalno vaspitan da je odbijao bakšiš.

- Prvo veče se završava i zove mene šef. Odem ja u sobu, a oni dele bakšiš. To je za mene bilo... Ne znam, kao da me neko ubio! Ja da uzimam bakšiš?! Pa to je kao da prosiš po ulici! Ja ga odbijem i svi su mi se smejali - seća se on.

Ipak, talenat ga je ubrzo doveo do zarada od kojih mu se vrtelo u glavi. Filmska situacija dogodila se u Moskvi pre 20 godina, kada je svirao za jednog ambasadora.

- Završi se ono i krenuli smo kolima, daju mi torbu i kažu: 'Ovo je za našeg Milančeta, da mu malo krene.' A u torbi 8.000 dolara! A ja sam svirao tri sata. Brdo para je bilo, stvarno - zaključuje proslavljeni muzičar svoju neverovatnu priču, prenosi Blic.rs.