Psiholozi su otkrili da su OVE TRI OSOBINE LIČNOSTI povezane sa PRERANOM SMRĆU

Anksioznost, organizovanost i društvenost mogu snažno da utiču na naš "rok trajanja", posebno kada se "udruže" sa još nekoliko faktora, koji su takođe uzeti u obzir prilikom ove obimne analize.

Još u osvit svoje istorije ljudska civilizacija krenula je u potragu za dugovečnošću. Ta fascinacija, nazovimo je i žudnjom, traje do današnjih dana, jer je večni život za sada – samo fantazija. No, činjenica je da je, usled procesa evolucije i poboljšanja opštih uslova, naš životni vek sve duži. Na primer, oni koji su rođeni 2016. živeće sedam godina više od onih koji su na svet došli pre tri decenije, i tako dalje.

Fizička aktivnost, zdrava ishrana, izbegavanje alkohola i cigareta, optimalna težina, manje stresa i izloženosti aerozagađenjima daju značajan doprinos u trci sa vremenom i produžetku života, a velika studija koju su sproveli naučnici sa Univerziteta u irskom gradu Limeriku pokazala je da postoji još nekoliko važnih faktora.

Istraživači su pomno proučavali decenijama prikupljane informacije o 570.000 ljudi sa četiri kontinenta, različitih generacija. Studija je obuhvatila i više od 43.000 smrtnih slučajeva – što je čini jednom od najvećih i najdetaljnijih ikada sprovedenih na ovu temu.

Kada su pogledali rezultate, najviše su se isticale tri stavke. Među najjasnijima je bio neuroticizam, jedna od osnovnih crta ličnosti, koja podrazumeva sklonost doživljavanju negativnih emocija (anksioznost, strah, briga, ljutnja, tuga, krivica) i emocionalnu nestabilnost, otežan odgovor na stres i frustracije, te sklonost ka samokritici i samouništavanju.

Mlađe odrasle osobe sa visokim neuroticizmom (što znači da su manje tolerantne na stres), imale su znatno veću verovatnoću da umru pre onih sa nižim. Iz tog nalaza naučnici su zaključili da dugotrajni stres i teškoće u upravljanju emocijama mogu postepeno iscrpeti telo i vremenom naštetiti zdravlju.

Nasuprot tome, oni koji su postigli viši rezultat u domenu savesnosti – tendenciji ka organizovanosti, disciplini i orijentisanosti prema ciljevima – pokazali su znatno manji rizik od smrti. Ekstrovertnost i društvenost (osobina ličnosti koja se manifestuje u sklonosti ka traženju, lakom uspostavljanju i održavanju odnosa sa drugim ljudima), takođe su povezane sa dužim životnim vekom.

Studija je pronašla malo ili nimalo konzistentne veze između rizika od smrtnosti i osobina otvorenosti (radoznalost i kreativnost) ili sklonosti ka saradnji i poverenju, što znači da nisu sve karakteristike uticale na zdravlje i životni vek, piše "Newsweek".

"Rizik od smrti je relativan, a ne apsolutan", navodi autorka studije Mer MekGihan, docent psihologije na Univerzitetu u Limeriku.

Ličnost je ključni pokretač zdravlja i dugovečnosti, kažu njene kolege i dodaju da su pomenute osobine podjednako važne za predviđanje rizika od prerane smrti kao i glavni faktori poput prihoda, obrazovanja i društvenog statusa, prenosi Žena.