Jako uspešni ljudi rade ovih 5 stvari da se izbore sa užasnim šefom: Posle toga bukvalno procvetaju

Melodi Vajlding, autorka knjige „Managing Up: How to Get What You Need From the People in Charge“, profesorka psihologije u stručnjak u oblasti bihevijoralne terapije i poslovni kouč sa petnaestogodišnjim iskustvom rada sa liderima iz kompanija poput Googlea, Amazona i drugih velikih korporacija, otkriva kako da se izboriš sa „kontrol frikom“ na poslu.

Evo pet koraka koji mogu pomoći da takvu situaciju okreneš u svoju korist.

Pošalji „grubu verziju“ umesto savršenog materijala

Umesto da danima ili nedeljama radiš na savršenom izveštaju, napravi prvu verziju i reci:

„Evo šta sam do sada pripremio. Još uvek nije u potpunosti doterano, ali sam želeo da pokažem osnovnu strukturu i ideju kako bismo zajedno to doveli do željenog nivoa.“

Tvoj šef će ceniti što ima priliku da da svoj doprinos, a ti ćeš sačuvati vreme i energiju.

Ojačaj njihov osećaj autoriteta

Koristi fraze poput: „Naravno, konačna odluka je na vama“ ili „Predložiću svoje mišljenje, pa vi procenite šta je najbolje.“ Svoje ideje oblikuj kao pitanja: „Šta mislite o tome da…?“ ili „Da li bi imalo smisla ako bismo…?“

U psihologiji je poznato da postavljanje pitanja jača osećaj kontrole kod sagovornika, poznato kao efekat ponašanja izazvanog pitanjem.

Daj im više informacija nego što traže

Na početku nedelje pošalji kratku listu zadataka koje planiraš da uradiš, ili obavesti šefa ako ćeš zakasniti na sastanak. Ovakva praksa, iako ponekad zamorna, zadovoljava njihovu potrebu za kontrolom i sprečava buduća preispitivanja.

Možeš reći: „Da biste imali uvid u napredak, pripremio sam nedeljni izveštaj sa ključnim stavkama.“ Ili: „Potvrđujem da nastavljamo sa [naziv zadatka]. Javite mi do petka ako bude bilo promena.“

Preduhitri kritiku

Reci: „Planiram da zadatak uradim na ovaj način – da li imate početne komentare?“

Ako dobijes kritiku, koristi tehniku „da, i…“ iz improvizacije.

Na primer: „Da, razumem potrebu da mejlovi budu kraći, i mislim da je korisno ostaviti kratku uvodnu napomenu radi jasnoće, posebno za kolege koje nisu blisko uključene u projekat.“

Tako pokazuješ da prihvataš sugestije, ali i da znaš da braniš svoj profesionalni stav.

Otvoreno traži pohvalu

Reci: „Cenim svaku povratnu informaciju o tome kako mogu da napredujem. Ali takođe mi znači da znam šta radim dobro, kako bih na tome gradio dalje. Možete li mi reći na čemu posebno dobro radim?“

Ovim pristupom jasno pokazuješ da ceniš konstruktivnu kritiku, ali i da ti je važno priznanje za uloženi trud.

Ovi koraci ne samo da olakšavaju saradnju sa zahtevnim šefom, već ti pomažu da ostaneš profesionalan, smiren i fokusiran, čak i kada radiš sa osobom koja sve mora da drži pod kontrolom, prenosi Nova.